Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МИ | Мушицког нашао, на коме ова прибележка назначена стоји: „Ауктор сего сочиненија јест Барон Дибић. Писано в Букуреште ве Валахији в 1811 или 12 год. В Сербији бил он 1811 года.“ Ми га овде у преводу стављамо као заиста у многом призренију за, Србље и Србију важно, како за истину и чест прошлога, тако п за ползу и науку садашњега и будућега вјека. Светић. После овога извешћа, које јегу многом призрењу за Србију и Србе важно, што истинито и честно објашњава, прошлост, које може за ползу и поуку служити садањег а и будућег времена Орбегву. И после овога извешћа стављамо овде и писмо барона Дибића, које је он советском секретару Мијаплу Грујевићу у Београд из Букурешта писао и молио га да му заоставшу у Београду госпоју његову у Букурешт пошље. Писмо је то ово:

Многопочитајеми Пријатељу ! Ја Вас особито молим, да бисте доброту имали посредовати,

да моја добра супруга без сваког задржања, како буде молила,

нужву дунавеску лађу доб,је, ла може одма и што скорије колико је могуће из Београда у Букурешт отићи. Ову љубови пуну доброту ја заиста никада заборавити нећу.

Молим вас, да уверите о мом потоуном поштовању великога, мужа Ђорђа Пегровића, (Кара-Ђорђа), избавитеља српскога, каом Младена (Миловановића), Јакова (Ненад »вића), Анеза Симу (Марковића), и све честите Србе, који су верно своме отечеству привржени и неуморно о његовом благостању раде.

Моја је ствар, што сам желио, суду војеног министарства, поднешена, п ја морам овде решење очекивати.

Препоручите ме вапој супруги, пи будите уверени, да спомен ваш никада чеће се угасити у грудима онога, који се са љубављу и поштовањем потписује.

У Букурешту 15. јула 1811.

Ваш предани слуга и пријатељ

Барон Дибић с. р.“

После овога шема Бароп Дибић, како му је госпоја из Београда у Букурешт дошла, отправљеп је одма у Пегрограл. Даље о њему нема дата шта је пило, и Како је се његова оптужба, решила, да ли га је војени суд оправлао, или као невина окривио не зна се. Но како било да било, ако буде и невино страдао, он је био досар Рус и поштен Славенин, који је љубио истину, правду, и Срсе као своју браћу сматрао, а тако исто и њега су Срби узајамно волели, поштовали га и љубили. Чије име Полковника барона Дибића остало је и остаће вечно у доброј успомени код Срба, у Србији.

Кнез Сима Марковић члан Совеша и поцечитељ народне касе Војвода ш каваљер руског ордена Свете Ане 11 степена.

Родом изг Великог Борка београдске нахије. Пре устанка на Турке био је трговац, и врло уважен и на гласу човек. Живот Кара-Љервђа 37