Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 575 —

Те исте 1807. год. био је кнез Сима при првом ослобођењу Лознице и гонећи Турке прелазио је преко Дрине, и са Јаковом био бој са Турцима на Јањи, Бјељини, Вишеграду и Сребрница.

Године 1809. био је бој са Турцима на Делиграду, и шиљо га је Кара-Ђорђе у Букурешт кнезу Прозоровском, да склони Русе да и они одпочну рат противу Турака и да им они помоћ даду —

Године 1811. на Нарозној Скупштини у Београду 1. априла постао је кнез Сима попечитељем финансије; 16. октобра, био је бој на Буковици, а 10. децембра са Јаковом Ненадовићем, Михајлом Грујовићем и Лазаром Поповићем ишао је као посланик у Русију, где су неколико пута излазили у Петрограду пред Цара Александра [. ради народних послова. И отуда се тек 15. маја 1812. године вратили у Србију са врло повољним за Срјију вестима, које им је Цар казао. Тако донели су са собом Кара- Ђорђу орден св. Ане [. степена, а за Советнике св. Ане П. степена, а Кара-Борђу секупоцену сабљу са надписом: „заштштнику православнија вери и отшечества“, са јелним тако скупоценим прстеном, који му је Цар Александар на дар посло. Тад и Сима одликоват је прстеном и орденом св. Ане П. степепа.

Кнез Сима је за време десетогодишње војне Срба са Турцима осим речени у многим бојевима био. А 1813. год. постави га Кара-Ђорђе за главног команданта западне дринске војске, гди је ту несрећан био, и потиснут огромном силом турском повуко се је био Шапцу. А кад Кара-Ђорђе 21. септембра из Београда пређе у Земун, и он пребегне у Срем, гди га аустријске власти одората у Фенек, па 1олубинце, одатле у Варадин, и после тог буде одпраћен 7. јануара 1814. год. у Марбург, гди је под присмотром био.

Кад се Цар Алексанлар заузме кодаустријског двора, за све пребегше Србе у Аустрију, који су које гди по градовима расути под надзором стајали; буду у августу месецу у слободу пуштени; Кара-Ђорђе са многим војводама буде преко Ердеља у Русију испраћен. Кнез Сима сиђе у Срем и тек при концу године по дозвољењу београдског паше пређе у Србију, оде кући у Борак, гди је мирно живео, трговао, п ни у што мешао се није.

Па ако је кнез Сима живио, мирно, и ни у шта мешао се није, које је тако желео а и говорио, опет на миру остати није могао, да

гледи Турску а и саму Милошеву тиранију, коју су они над на-

родом сложивши се после 1815. год. изливали, и једног по једног од главни Срба убијали, као Молера, Радића и друге.

Почну му сами кметови из околних села долазити и советовати га да зове Кара-Ђорђа из Русије, те да се на ново дижу противу Турака. Ове договоре чинили су они у Борку, у Нравићу, и у малој Моштаници. Зате договоре дозна Милош и јави Марашли-Али Паши, и пође да их са момцима вата, где у новемору 1816. год. Кнез Симу увате, и у Вранић га Кнезу Милошу доведу, који га затвори. Но Срби га из затвора пусте те побегне, гди је се крио по Борку, по Лесковачкој (поповој) бари, пдругим местима. Најпосле га нађу у Ћелијама код неког пријатеља у Каци.

"Одатле га Милошеви момци доведу опег Кнезу Милошу у Тр-

бушницу. 37%