Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ЕУ ВЕ 7

Године 1804 како је чуо да се је Кара-Ђорђе диг'о противу Турака одма и он одеу Орашац, који је при избору Вожда између други дао и он глас за Кара-Ђорђа; заклео му се на верносг, и после тога отишао у народ, те га подизао на устанак противу Турака. |

Сима је био врло паметан човек и велики пријатељ КараЂорђу. С тога је Кара-Ђорђе врло често свраћао се његовој кући, и у сваком важпијем предузећу Кара-Ђорђе с њиме се саветовао. То ће бити и узрок што Кара-Ђорђе на позив Јакова Ненадовића није хтео отићи у Боговађу на скупштину, него је ову приказао за у Борак 1805 год., гди је и Јаков дошао, те је ту за бољитак народа, између остали уређења, установљен и „Правителетвујушчи Совет“.

Осим Кара-Ђорђа, кући Квеза Симе долазили су многи важни људи онога времена, Срби и странци. Између други долазио му је Родофиникин, руски агент и мајор Грамберг, који је 1808 год. по свој Србији путовао.

После смрти Васе Чарапића и Јанка Катића, Сима је био први и најгласовитији војвода у Београдској нахији. А држало те се да је у бојевима врло срећан.

Од почетка устанка на Турке 1804 год. Кара-Ђорђе је Кнеза, Симу и Јанка Катића скоро увек са собом водио; а кад Јанко погине, остао је Кнез Сима сам, те је с њима ишао. У години 1804. Кнез Сима био је с Кара-Ђорђем на првој скупштини у Остружници, и одатле у мају о Ђурђевудну у Земуну, где је ђенерал Женеј позвао Кара-Ђорђа и покушао, да помири Србе са Турцима. После тога био јеу боју па Пожаревцу и Смедереву.

Године 1805 био је на скупштини у Борку. И одатле олишао је п при освојењу Карановца о Петровудну био је.

Године 1806 био је Кнез Сима на крвавом мишарском боју 81 јуна, ! и 4 августа.

Те исте 1306 год. кад је Београд на Св. Андрију од Турака освојен, Кнез Сима као главни командант од 6000 Срза по наредби Кара-Борђа са, својом војском после Кара-Ђорђа први на Варош-капији продро је, ушао у варош Београдску, и код данашње катедралне цркве са Кара-Ђорђем сојузио се.

Кад Русија у новембру 1806 год. пре објаве рата Турске, (Турска је објавила рат Русији 24 декембра 1806 год.) заузме Молдавију и Влашку с војском, и у јануару 1807 год. учини сајув са Србијом, Порта одреди Мухасила свог и пошље Кара-Ђорђу у Смедерево, који је преговоре водио, и обећао Србима по искању њихову полу-независност, но само тако ако срби годишње даду данка, 2.500 кеса, и ако даду у помоћ Порти 20.000 војника. Кад су се ти преговори у Смедереву водили 19 марта те 1807 год. У Совету председавао је Кнез Сима Маркевић, који на захтевање Мухасила и прочи Турака, лаконички одговори овако: „Србија гледа на се као на сасвим самосталну земљу. Она неће да плаћа, никакови данак, и нигда неће да подигне оружје на своје сајузнике.“ — „Ми одлазимо, рече један од поргини посланика, — ама тледајте да из тога не, изађе каква несрећа.“ Но Срби ако су им и нуђена повољна права, не хтедну се одрећи једноверне своје браће Руса, и шта више подићи противу исти оружје, остану, и закључе сајуз са Русима.