Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 578 —

У минути пасти најславнију!2 Васкрснути л паче у духовма Рода Србска, и потомстав поздних, А дјелима узживљавајућим !)

Кад Чарапић издане, Кара-Ђорђе нареди те његово тело однвсу у Раковицу, и саране га код Манастира с поља по више Олтара, скоро до самог црквеног зида, с леве стране гди му и сад над гробом пешчани белег исправљен сгојп, који је у земљи упао, да се на њему само овај надпис прочитати може: „Здје почивајет рао Божји Василије Чарапић“, погинувши — даље се није могло прочитати, и тај камен-белег изронио је се и можда је и сав досад у земљу упао, и )утонуо. Ја сам тај камен пре 18. година гледао и читао.

Има једна песма гди Ајдук-Вељко зове Чарапића у помоћ, које држим да није излишно овдје ставити је, па је и увршћујем:

„Ајдук Вељко по ордији шета, Па дозивље Чарапића Васу; Чујеш мене, Чарапићу Васо: Силно су ме обколили Турци!

Од Видина па до Неготина, Неготину оће да запале;

Пошљи мени једну чету војске, Да растерам око себе Турке;

Ако Бог да, те растерам Турке; Питаћу ји чје ћ' бити Царсаво... :“

Благодарво Београдско житељство том вртом јунаку, који је пролио његову племениту крв при отимању Београда, назвало је именом његовим у Београду једну улацу „Васина улица“. Могло би се рећи, да је политура признања.

Јер да је право благодарно осећање према, том јунаку, бар те улице обитаоци, дали си по двадесег динарски пара, па би му један белег над гробом подигли. [. Милићевић криви у књизи Кнежевини Србији на стр.77 саме раковичке калуђере, — вели: „Они који сваком самртнику певају вјечну памјет, нису нашли за вредно очувати успомену бусен, који покрива кости јунака Васе Чарапића! О, мртвило и слепило ума, силно ли ти је ваше грозно Царство !“

Он тражи само од калуђера, да јунацима гробове чувају и каду тамњаном! А не види да данашњи сами неки власници и вад мртвим јунацима и ослободиоцима отачбине, гробове и успомене руше, да им ни трага нема! — Па зар да калуђери бољи бити могу: —

Танасије Чарапић Грочански Војвода.

Рођени млађи брат Васин из Белог-Потока, но живио јеу Рипњу. Јер после устанка на Турке 1804 год. преселио је се са Васом у Рипањ, п ту кућу су начинили, засадили воћњаке, ; од који и данас траје по која стара трешња и ора.

%) Србијанка П. час. етр. 114,