Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

| | | Е | |

—_>"+>УУ__У"_„" 0 48>~> ~»: А» ЛА

РЕЗЕ

-

ДУР ГР РА" "АЛ, /Лј"А А АЛ

Јака .

ВИ

· Никола је тако војевао храбро, као пи његов срат Марко, не ни један није могао сравнити се са њиовим најстаријим братом Јанком Катићем.

После пропасти 1818 године Никола је заостао био у Србији и крио је се које гди по збеговима. И он је 5. Марта 1815 год. био на Скупштини у Рудовцима, гди су решили да се дигну опет противу Турака. ;

Кад је Ш. устанак у Руднику букнуо; Никола је одма подиго народ Туриске Кнежине; и био је у битки и на Дубљу. Шта је даље са истим било, кал је и гди умро; и имали још ко од те породице, нема о том нигди никакови записа.

Драгић Петровић.

Капетан.

Из села Ропочева, био је зг Кара-Ђорђева времена Капетан под командом Кнез Виће из Кораћице. Он је био врло ередан, енергичан, паметан, јунак и речит. Драгић је готово више судио вего Кнез Вићентије.

Кад је пропаст Србије 1813 год. била, и он је прешао у Немачку, но опет наскоро се вратио са Кнезом Симом. И мирно живио у селу Ропочеву до саме 1816 године. Но кад тада народу несносна буде турска владавина, и стану му се кметеви обраћати као и Кнез Сими, да зову Кара-Ђорђа и да се ослобођавају ол турске тираније, велики излатака и глобе народа, он ступи у договор са Кнезом Симом Марковићем, кога је више ценио него свој живот. И стану се договарати како да помогну народу, и како да призову Кара-Ђорђа из Русије.

Кнез Милош Обрено:ић да ту заверу противу Турака узна, јави Паши, и пође их ватати. Капетан Драгић крио ј= се за дуго у народу, који је једног мипглења са Драгићем и Кнеза Сим м био, и нису га Милошеве присталице ух-атити и пронаћи могле. Но кад Кнеза Симу у Ћелијама прикрита, увате. Он разуме за то, презре свој живот, изиђе и сам преди се ла га воде Милошу, да са својим обожавајућим пријатељем Кнез Симом, као што је сам мислио, гине, које је се тако и погодило, Кад и њега момци Милошеви у Трбуштицу гди је Милош потеру исчекиво дотерају. Милош одма њега, и Кнеза Симу везане у Београд Марашли-Паши пошље, који их изведе и на Св. Мученике 9. Марта 1817 године на Кале-мејдану огојицу посече.

Покојни г. Илија Коларац причао је да је својим очима гледао како су Турци посекли ова два родољубива мученика. Извели су их, вели, из Града и довели од прилике на Калемејдан онде где је сад Вучићева кућа. Кнеза Симу посекли су најпре. Џелат који га је секао није могао да пресече врат једним ударцем, него је тесао неколико пуга. (Није хтео него га је више мучио).

„Сеци јуначки! Мухамеда ти — или булу турску — .... ви-

кнуо је гледајући ту сечу везани Драгић, који је такође чекао

свој час: „Ја сам седамдесет турски глава одсекао, па ми је рука опет боље секла него гвоја!“

Нато, вели, допадне један Турчин, који је држао дућан онде, где је сад Гарашанинова кућа, те једним ударцем одсече главу Драгићђу.