Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 588 —

Драгић је био висока раста, дуги образа, и велики бркова, пи велики јунак.

Где је сарањен тај мученик не зна се, но по свој прилици, биће да је сарањен, по козивању, у великој цркви где је и Кнез Сима. А где је, да је вечна памјаг пепелу тог мученика.

Има ли ко жив данас, од његове нородице не зпа се.

Милисав Чамџија. Велики Јунак.

Родом је из Борка, Београдске н хије. Како је Кнез Сима Марковић 1804. дошо из Орашца од Кара-Ђорђа, одма је одпочео подизати народ противу Турака. Тако још први дана месеца Фебруара, 1804 год. пошље Милисава Чамџију са неколико његови другова у селу Вранић, у ком се Турски хан налазио пи Турке, који иззећи нису могли, побије.

Сељаци, да би остали на миру за тад, прогласе, да су хан запалили и Тупке побили хајдуци,

Од то доба, Милисав се увек Налазио уз Кнеза Симу. Он није желео власти ни господства; његово је сво задовољство било да Турке само бије и даих растерује. Имао је на себи преко 10. рана. Чак кажу да му је од једне ране под дојњом вилицом остало шупље, те није могао јести чорје.

У јуришу на Београд 30. новембра 1806 године продро је преко шанца, испео се п сео на Турски топ (од прилике гди је сад гостионица звана „Руски Цар“) п запегвао, из свега гласа:

„Хеј! браћо Срби, крила Соколова! „К мени, к мени, ја сам на ендеку. „И Чамџш'ја већ на топу седи.“

Тај глас, каљу да је чуо смргно рањени Васа Чарапић, обвеселио се п Србима реко: „Не бојте се! Ено пева Чампџија....““ то су му последње речи биле.

У Борку се прича, да је он нарочито молио Кара-Ђорђа да му допусти да то учини. И кад је после Кара-Љорђе чуо за ото, кажу да је рекао: „Ене подуши га, де сверова Малисав.“

Чамџија је преживео несрећну 1813. год. и дочекао је и трећи устанак, и при нападању на Турке у Палежу 1815. буде тешко рањећ, кога однесу кући његовој у Борак, гди после два дана јуначку своју душу испусти.

Данас се у воћу Матије Ивановића у Борку, под једним ораом, још налазе два гробна камена : мањи је Милисава Чамџаје, а већи је његова брата, поред кога је Милисав желео да буде сарањен.

Кажу да је Чамџија био смеђ, омањи растом, тако, да се по његовом телу не би никад могло мислити, да је он онолики јунак колики је допста био.

Милисав Чамџија био је јунак између први јунака тог доба.

Од много рана, које је насеби имао, гди је и у зубе рањен, у доцније време кад је говорио шушкетао је, но ипак није му то сметало да увек, кад је у бој ишао певати може.