Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

__— 6бп1—

После тог, те 1806 год. у почетку јула био је Милан са Грбовићем, Кедићем, Протом Ненадовићем, Лазом Мутапом и Јовом Курсулом бој на Братачићу противу Хаџи-Бега, који је нагнуо био Ваљеву, где га разбију иу Босну прогнају. После овога боја, оде Милан са реченим војв»дема. Кара-Борђу у помоћ на Мишаре, противу силне босанске еојске од 45.000, где са 7.000 пешака и 1.500 коњаника од 1.—4. августа под управом Кара- Ђорђа са више српеки војвода грозно и крваво разоију Турке и преко Шабца у Босну протерају. ;

Године 1807 са Кара-Ђорђем био је Милан у боју И по други пут на Ужицу, где Турке пред Петровдан и из ужичког Града у

_ Босну протерају и ужички Град заузму.

Године 1809 кадје Карађорђе у почетку маја прешао Рашку реку и предузео пут к Црној Гори, да се с њоме сједини, био је с Кара-Ђорђем између други војвода и Милан, где су бој били на Новом Пазару, Ојеници, Новој Вароши, Пријепољу ит.д.и кад готово сву Ерцеговину завојују, због Каменичке несрећпе битке 19. маја проузроковане издајом Милоја и Добрњца, морали су сва та завојевана места оставити и повратити се натраг, да Србију од пропасти спасу.

Године 1810, кад је силна турска војска под Везиром МехмедРушид-Пашом пролрла преко Крушевца пи Јасике у поље Варваринско, где се обе Мораве састају под Градићем Сталаћем и где је са српском војском пол седамнест војвода управљао Кара- Ђорђе, а са руском, које је било до 700, Граф Орург, то су се са Турцима од 6.—10. септембра јуначки били, Турке надбили и натраг их преко Мораве у Арнаутску прогнали. Одавде пред бој послат је Милан Графу. Цукатову у Влашку, те је Русе у Србију у помоћ довео. |

После ове победе над Турцима Совет и Кара- Борђе закључе, да се Русима на учињеној помоћи Србима благодари и да замоле, да им се и у напреду Србији остави руске спомоћне војске. Па зато 17, новембра опет одреде Милана Обреновића и пошљу га у Влашку главнохомандујућем Грофу Каменском, те он то закључење као посланик изгрши 1 о том К:ра-Ђорђа извести, а и даље се као посланик у Влашкој код Руса задржи.

Милан је до те доба био велики пријатељ Кара-Ђорђев. Но како га тад Добрњац, Миленко и његов писар Стеван Живковић, посве интригант човек, у сплетке увуку, посгане и он с њима противник Кара-Ђорђев, и стане у Влашкој противу њега радити Миланов писар Лазар Војновић, кога, је Милан у Србију шиљао, извести о том Кара-Ђорђа; п кад се исти у Букурешт са упуствима од Совета и Кара-Ђорђа натраг врати, и упуства Милану однесе и тамо заосгане, Милан се после тог наскоро разболе и 29. декембра 1810 год. умре, и сарањен суде код Митрополије у Букурешту, а доцније његове кости пренео је Кнез Милош у његов спахилук у Влашкој у Хереште, и код пркве их укопао.

Милан Обреновић био је паметан човек, добар старешина и добар јунак; тако су га оцењивали његови другови из онога доба, а и сам Прота Ненадовић. А да није био слаб војник, оцењују га и његова дела. Пвред тога био је смишљен и уредан човек, носио се свагда чисто, лепо, и господски је живио.