Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

бб 2 ИННН

цом у Ужички Град оду. Кара-Ђорђе заузме Рудник п у вече.

га запали и свог га разори. -

Пред овај бој стигао је био Лазар Мутап, Арсеније Лома и Милић Дринчић са неколико Рудничана, које су искупили и на Руднику бојак били, а 28 фебругпа се 60—70 Срба дође и Милан Обреновић. па какб бу све у овом боју први сва Тројица као добри јупаци показали, тако их Кара-Борђе именује старешинама рудничким, и то: Лазара Мутапа за старешину Моравског, Арсенија Лому за старешину среза Качерског, а Милића Дринчића за буљукбашу ондашње Подгорске кнежине а данашњег среза црногорског. Милана Обреновића као марвеног трговца, који је у народу због трговине добро познат, одреди за старешину рудничке нахије и пошље их да народ рудничке нахије противу Турака на оружје подижу. А он се с војском врати преко Страгара и Врбице у Тонолу и одатле даље пође требити Турке.

Кад Милан са другим старешинама подигне рудначку нахију, Кара-Ђорђе му пише, те ес Рудничанима дође у Тополу а одатле оду к Јагодини, где пре половине марта ударе на Јагодину; но како је у Јагодину дошао био Кучук-Алија Дахија, а и Гушанац са Крџалијама, буду са штетом одбијени. Но КараЂорђе искупи повише војске па по други пут 16. марта удари на Јагодину пи освоји је. Тад после овог боја Милан врати се натраг у рудвичку нахију, и тек доцније Кара-Ђрђе изда налог свима по Србији војводама па и Милану, те му сви 9. маја на Врачар под Београд дођу. Одатле Кара-Борђе узме Јакова Ненадовића са Ваљевцима, Милана са Рудиччанима и још неким другим војводама, оду противу Пожаревца, те и њега између 16.—20. маја освоје, и одатле оду Смедереву, те им се и смедеревски Турци под условом предаду, да остану у Граду и да мирпо живе, па се одатле врате на Врачар, где се ту са војском задрже до јула месеца, докле Бећир-Паша не дође с војском у Београд, да Србе с дахијама помири, гди све четири дахије погуољене буду а 10сле њих Гушанац Алија преузме власги Бећир-Паша се безуспешно 26. октобра т. 1804 год. врати натраг у Босну. Потом нешто војске српске остане под Београдом, а проча сва одпуштена буде својим кућама.

Године 1805. кад Кара-Ђорђе пошље Јакова Ненадовића противу Ужице, био је у боју том између други војвода, које је Јаков са собом узео, као Поп Лука Лазаревић, Прота Ненадовић, Капетан Радич, Грбовић, п Милан Обреновић, где је Ужице 20. јула на Св. Илију узето и спаљено.

Године 1806 у почетку јануара месеца, кад Кара-Борђе нареди да се завојевавају даље земљишта српска и Србија шири, Миленко Стојковић послат буде к Исгоку, те заузме Пореч на Дунаву и омољско планине. Петар Добрњац са Капетаном Жикићем одређен буде и оде к Југу к Нишу, заузме Параћин и Ражањ, и оснује Делиград код Алексинца. Јаков Ненадовић оде к Западу и на Дрини оснује шанчеве. Младен оде к Северу, освоји Крушевац и границу Србије учини Јастребцем. Тад Милан наређен буде, те с Капетаном Радичем упаднеу Стари Влах, подигне га. са Кнезом Максимом, но не прође добро; морадне га напустити и натраг се у старе границе Србије вратити и стати противу Турака.

3 |