Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

НЕД

И тако смрћу Риастином искорени се право племе Милана Обреновића.

Сима Малутиновић у својој једној књижици, која је раније написана, а штампана 1826 год. на стр. 11 тужну успомену о Ристи оставио је оваку:

ОПЛАЧ

умршега лани Христе Обреновића.

Тко би не жалио фебом пољубљени....% За ког смрт је чрез вјек била рана; Мирис љупчи залуду нам весна т пружа, 0 Миланче!... брж вам' чезне ружа.

Овај је оплач Сима, сочинио после умора Ристиног у Варшави на годину дана.

А има неки који би хтели да покрију и да забашуре да Кнез Милош није отрево свога синовца Ристу, па кажу тако просто — ако не и глупо — да је се Риста из Русије вратио у Србију и да га је Кнез Милош посло у Цариград да учи турски језик и да је тамо сирома од куге и умро Али тад од 1819—1826 год. није куге нигди у Европи било. Риста је умро, али у Варшави од отровне куге, коју му је стриц не рођени, Милош Тешић Михаиловић чрез Германа спремио, па осим презимена његовог оца „Ореновић“ и сво му богато имаоство себи приграбио. — „Заклела се земља, рају,

„Да се свач је тајне знају! —

Арсеније Лома Качерски Војвода.

Родом из села Драгоља, среза Качерског, нахије Рудничке.

Како је Кара-Ђорђе 24 јануара 1804 год. устао противу Турака, ударио кроз села те турске ханове и чардаке палио и Турке сатирао, у Орашац дошао, где је збор 2 фебруара држат и КараЂорђа народ за Врховног Вожда и Господара себи изабрао. Арсевије Лома, чувши за устанак његов, одма му јеи ону Орашац долетио, и при избору Кара-Ђорђа био. Кад се избор сврши, КараЂорђе вође разрели, те оде сваки на своју страву да народ на оружје подижу и Турке тамане. Тако и Кара-Ђорђе из Орашца оде у Београдску нахију преко села, те је народ на устанак подизао, с киме је и Лома са своји неколико Рудничана ишао.

Па пошто Кара-Ђорђе намери да прво град Рудник од Турака очисти, тако напред послао је Лому, те је у Рудничкој нахији неколико Срба на оружје подигао и уватио путове око Рудника. Па кад Кара-Ђорђе под Рудник са војском 27 фебруара дође, Лома се са својом четом присаједини војски Кара-Ђорђевој, гди им тог дана стигне Лазар Мутап и Милић Дринчић са по неколико Рудничана, и тад Кара-Ђорђе 28. фебруара удари на Рудник, освоји га и многе Турке побије и зароби, које пусти у слободу те допнаје у Ужице оду, а при том тог дана и варош Рудник запали. Ту му по том и трговац Милан Обреновић са 60—70 Рудничана у помоћ стигне.