Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

АЕ МЕ

Па како су се Лома, Мутап и Дринчић показали као добри јунаци при освајању Рудника, тако Кара-Борђе сну тројицу постави за буљуксаше рудничке, а Милана Обреновића, који је као марвени трговац добро у вароду познат, постави за старешину нахије рудничке и пошље га у народ да Рудничане на устанак подиже, па се по том Кара-Борђе са војском преко Врбице у Тополу врати.

После освојења Рудника Лома је уз Кара-Борђа био бој са Турцима на више места и Турке таманио. Кад Кара-Љорђе 18 јуна 1804 год. са више војвода пође противу Турака, који су се у Карановцу у шанчевима затворили били, ту је и Лома са својим Качерцима бојак био; гди се Турци после вишедневног жестоког боја, пошто им 700 кућа погору, Кара-Ђорђу 29 јуна лицем на Петровда: предаду, и тад поклоне Кара-Борђу једнога хата и врате му шешану, коју су му у боју ноћу 20 јуна узели били, и он их преко Курилова у Нови-Пазар испрати. У овом боју доста је Турака погинуло а и њихов заповедник и јунак дгуро.

После освојења Карановца Лома је био и при. освајању Ужица, и у другим многим бојевима за време десетогодишњег ратовања, Кара-Ђорђевог са Турцима за ослобођење Србије, у којима се Лома јуначки Сорио, војводом посто, многе ране задобио, но срећно је све преболео.

Несрећне 1813 год. десио се Лома у Делиграду; но кад велики везир са силном турском војском, нагрнувши на Србију, остави малу обсаду око Делиграда, продре Београду и Србију покори. Војводе, које су се у делиградским шанчевима опкољени турском војском налазиле, кал после 40 дана дознаду за пропаст Србије, једне тамне ноћи прокраду се између Турака, изведу војску и побегну кул је који знао и могао. Међу тим обсађеницима био је и Војвода Лома, који се провуче до Руднички планина, и у којима безједност за свој живот нађе.

Кад се Везиру Рушид-Паши преда ваљевска, нахија, а по том и у Београду Кнез Аксентије Миладиновић са народом београдске нахије, и затекавши се ту из Чачка Советник Аврам Лукић; тад везир Кнеза Аксенгија и Лукића одма са својим делисашом Али-Агом Сер-чесмом пошље кроз Србију у рудничку нахију, да и тамо српске главаре и народ на предају позову, са изјавом да се сваки својој кући из планина вратп, и да им нико неће нити сме ишта зло чинити, ма да је и царског сина који ваклао.

Кад Рушид-Пашинаи изасланици у рудничку нахију дођу, прво Кнез Милош изиђе пред Делибашу Али-Агу Серчесму и Кнеза Аксентија и Лукића, те им се у Такову преда, а по том дође и Војвода Лома, Мутап и Дринчић, те им се и они предаду; онда и друге старешине из планина изиђу, те им се испредају. После тог и из други нахија изиђе народ са главарима из збегова и Турцима се преда и под турско господство подчини.

Кад се Кнез Милош преда Серчесми, он му остави да и оружје при себи, осим сабље носити може; он га по том и у Београд са собом одведе, па пошто се Милош одећа везиру да ће га верно служити као царског наместника, онда га везир на препоруку делибаше постави за Кнеза и турског чиновника, коме и турску бурунтију на то изда, да га сваки како Србин тако и Турчин слу-