Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Ра РО

шати мора. Осим тога да му нека тајна настављења и пошље га у народ. Ако су Турци Србима и српским главарима и обећали сваку

безбедност, није им се могло веровати, а Војвода Арсеније Лома,

Мутап и Дринчић баш никако у Турцима вере имали нису; они су здраво предострожни били и од Турака чували се.

Но кад Хаџи-Продан 1814 год. одпочве бој са Турцима, за који су и они сва три били, и тек да у бој ступе, изненадно и издајнички истакне се Кнез Милош, угуши са Турцима устанак у нахији рудничкој и пође даље, те та! други српски устанак, који се у више округа распростро био, угуши. Тако та три јунака и многи други повуку се натраг и не пођу у бој са ХаџиПроданом. За време гушења Хаџи-Продановог устанка, а и после устанка, све вароши по Србији, а нарочито Београд, биле су кланице несрећни најглавнији Срба, које је Србе Милош са Ћаја-Пашом својим побратимом по Србпји ватао и у Београд своме поочиму љутом Сулејман-Паши у ланцима оковане шиљао. У самом Беосграду било је, које поклано, које на коље живи набијано 300—-400 најбољи Срба.

Тад је свирепство турско по свој Србији овладало, које таково ни од саме пропасти српске на Косову није никад било. Сав се народ узжур а, а нарочито народне поглавице, и стану се које куда по шумама, гудурама, јазбинама и пећинама крити. На главне

- друмове, куда су Турци пролазили, нико изаћи смео није. Жа-

лост, туга и горка невоља овладала је свуд по Србији. За сво време гушења буне по Србији, Милош се налазио са

| Ћаја-Пашом; а после угушења исте, налазио се код свога [00-

чима тирана Сулејман-Џаше у Београду. Милош гледао је својим очима како Турци најродољубивије Србе, које им је оп предао, секу, на коље живе набијају, и како им турски гладни пси од костију живим на кољу месо одкидају, удове по улицама развлаче и глођу... —

да време ватања и предавања Срба Турцима, многи србски главари и главнији Срби оставе своје куће, оду у планине и ставу се договарати шта да раде и како да се Турског зулума опросте. Нађу да нема другог спаса него да се сви противу Тур»ка поди! ну, па или сви да изгину или да се ослободе, то је био један глас свију Срба у Србији.

Главни људи, који су своје куће оставили и које куд по

· дубравама крили се, тајво један с другим споразуму се и у сред

зиме у месецу јануару 1815 год. учине тајну скупштину у селу Рудовцима међу нахијом Ваљевском, Рудвичком и Београдском, код Папа Ранка Димитријевића пивнице по више куће његове у једном гуштару, а под брдом Милићевим. На тој скупштичи закључе, да сви листом на Цвети устану противу Турака, па или да. се турске тираније ослободе, или да сви мушкарци са оружјем у руци изгину, па онда Турци нека жене и децу турче.

Тад под ведрим небом, на мразу п снегу учине заверу противу Турака. Над часним крстом и светим Еванђељем, које је боговађ-ки· Игуман Авакум са собом донео и свештенодејствовао, закуву се сви, да на Цвети устану противу Турака. При том све-