Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

б Г

|

Бр у Е. у ) . . је

Ур и ИУ 7

+= 25 -=

Косу на глави имо је више црнкасту него смеђу, средње шишату и на барушену. Обрве имо је здраво велике и на навише повито на кострешене. Очи средње граорасте и живог изгледа, носа правилног, (а не покучастог), уста средња умерена имоје, а усана дрвенкасти обли. Бркове је имо средње дужине на више за коврчене, здраво густе и више дрне него смеђе. Цео. му је лик био пун израза, и изглед пун духа и од важности.

Био је у ствари-разговора посве озбиљан, мислећи, и у век учтив. У друштву био је пријатан и разговоран, а у шали и шаљив све у причама. Он је сваком пријатан био и радо је се са највећим спромахом разговаро. Особито је спрема сиротињи осетљив био. Ког сиромаха није видио и срео, том није ни уделио; последњу крајцару ако је у џепу имо, и ту је спромаху уделио.

Хаљине на себи носио је просте али врло чисте и уредне. Кад је сам код куће свагда је био у панталонама, а горња част тела без икакове на себи хаљине него у кошуљи и у век гологлав и босоног, и голог врата без мараме. Он је нај радије носио фарбане гаће и матроску фарбану кошуљу на себи, особито кад је што код куће писо. При писању није желио нико да га за што пита, а разговор другога ког није га узнемираво: кад је започео изјутра што да пише није се сећо за ручак, и могоје више дана без јела провести. Кад је што писо и требало му да смишља устајао је од писаћег стола па је брзим корацима ишао по соби и руком увис косу спреда гладећи подизо; како је што смислио трчоје за стол па је нагло писо, па опет тако устајо. Он кад је што и за ручком смислио и палому наум, остављо је ручак, трчо за стол па је пиео, или пребелешке смишљаја свог на артију стављао, па ако је кога и од гостију код себе за ручком имо, тоје чинио. —

Сима је био увек крепак, фришак и здрав и увек купаоје се у ладној води, много је воде пио, и свакоме је то за сачување доброг здравља препоручиво. А и кад је био кад слаб никад није хотео медецину употребити, вода је њему лек била. Домаћи живот његов био је умерен бев икакова раскоштва. Јела употребљаво је проста, а најволио је чорбу, кувано и печено месо. да посластице никако марио није. Кад је јео мого је добро јести, а и по више дана гладовати. Осим воде пиће никаково пио није. Акоје попио и најмању чашу вина, тог часа мороје бити болестан. Причају: једанпут у Видину 1841 год. кад је био у Емиграцији,