Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 20 —=

| 6.

2 | ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ.

(Е УЧИТЕЉ БОГОСЛОВЉА.

5 Родом је из Земуна. Крштено му је име било Василије. Пошто му

___је умрла жена, покалуђерио се и живио је у Манастиру Фенеку. За Аустријског рата (1788—1791) био је војени свештеник п живио је у Шабцу. После отишао је био у Трјест, на позив православне тамошње

обштиме. После 1807 год. прешао је у Србију и ту је у Београду учио младиће, који су се спремали за свештенике. Написао је у стиховима врло аного песама у хвалу многим светитељима и угодницима Божијим, које су се у своје време врло радо читале, и многе су целе на памет изучаване. И он је, кажу, преминуо 1824 год. у Београду.

Т. _ РАДИЧ ПЕТРОВИЧ. КАПЕТАН.

Родом је из Остружнице. Он је раније прешо у Астрију па кад Цар Јосиф Џ. п Катарина П. Руска Царица у Хергону 1787 год. углаве сојуз да Турску уничте, Радич је одма ступио у фрајкоре, и пред почетак рата у јесен исте 1787 год. 26./15. Нојемвра по уговору са Немачком господом пређе ноћу из Земуна са 200 људи да отвори у дојњем Београдском Граду с Дунавске стране капију, да Немачка војска у Град уђе. Радич по уговору пређе и капију отвори. Но како је те ноћи необична јака магла и помрчина била, Немачке лађе са војском не погоде у Град, да се извезу на одређено место, него оду испод Београда низ Дунав; а он са људма чекајући до пред зору, једва жив избегне. И тад-је у фрајкору посто капетаном.

Кад доцније Аустрија намерна буде, да с већом војском у Орбију пређе, Генерал Вулета Михајљевић, Капетана Радича пошље напред те он 29. Јуна 1788 год. на Забрежју преко Саве у Србију пређе, гди у Забрежју и шанац ископа; а мало после, пи Кара-Ђорђе као Стражмештер са четом људи у Србију пређе, који су пошто и Михајљевић са већом војском у Србију уђе, заједно војевали и Турке из Србије прогонили.

Но кад Аустрија доцније 1. Августа 1791 год. у Свиштову са Турцима мир закључи и сва Аустријска војска 1792 и 3 год. из Ср-