Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

=

-<– 85

војном слободу трговине укину, ватру и угасе; и кад Тома Милиновић, као и многи други поштени и богати Трјешћански трговци, буде од Француга пограбљен, поробљен, и варош у мртвљена, —- он онда остави Трјест и са својом женом и једним својим синчићем дође у Србију; и одма ступи у службу при Артилерији, гди својим природним знањем за кратко време постане Топчибашом Командантом Артилерије, кога Кара-Борђе и за Војводу своје Гарде постави.

Када Руси, пред закључење мира са Турцима у Букурешту, 1812 год. своја два мајстора, који су у Граду Београдском у Арсеналу топове, ђулад и бомбе саљевали, позову натраг, онда Срби остану у крајњој нужди без вештог мајстора за ливење топова. Тог посла прими се Тома Милиновић као самоук, који Кара-Ђорђа и Србско правителство обрадује.

Тај вештачки посо Милиновић нигде није озбиљно изучавао и радио, него само путујући по свету у многе је Арсенале из љубопитства улазио, разсматрао, и гледањем угубио, како се што ради.

Исти је Милиновић на обште задовољство продужио ливење топова и издивање бојни ђулета у Београдском Арсеналу; гди по кратком времену по својој Богом датој му даровитости, осим многи топова које је срећно излио, “) измисли и салије два топа једнака, који је се сваки из пет комада состојао, тако да по један човек могао је сваки комад на рамену изнети на највишу планину и брдски вис, и тамо одма топ саставити и из топа пуцати. Оба су ова топа 1813 године саливена, и по паденију Србије буду у земљу закопата и сакривена но Турци такове пронађу, ископају и један у Цариград као роба КараЂорђевог за спомен пошљу, кога у Царску Топхану сместе; а други задрже у Београдском Граду, те су га као трофеју чували. После пропасти Србске пребегне и Милиновић у Аустрију и одатле оде опет у Трјест. Но како га Кара-Борђе 1815 год. позове да му у Русију дође. Тома узме своју жену Маријету и Сина па морем преко Цариграда, гди је и свој топ у Топхани Султановој видио, и преко Одесе оде у

ж) У Деловод. Протоколу Кара-Ђорђевом од 1812 год. и 1813 год. од 6. Марта Бр. 1155 стоји: Писато Томи Милиновићу Пушколеју да начини један Кубус као что је онај у Г. Нкова само да буде с чеперка дужи. — А после овога опет 1813 год. 6. Маја Бр. 1406 писато Томи Милиновићу да Салије један Кубус, који да буде како год и овај последњи, само три прста да буде дужи. на које добиће 10 дуката бакшиша. 3.