Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

--— 36 -=

Бесарабију Кара-Бовђу у Хотин, а потом се у Акерман са породицом настани гди је до 1845 год. сиромашно живио, и једнако жудио да у Србију дође и да своје старе кости остави, но те године у пролеће разболе се и умре.

Ево како Војвода Милиновић у својој песми, коју је после своје смрти оставио, за Србијом у сиротињеству јадикује:

ЖАЛОСТ ПОСЛЕДЊА И НАЈВЕЂА.

У Акерман Милиновић сједи, Од Дахија земљу очистише, На висину ведра неба гледи, И « Царем се Срби помирише, Испред врата малог дома свога, |Ал 'Томицу свог заборавише, И призивље Бога велико га, (Грјехе им Бог заборавио. ..!) Кон га је на свијет створио, А прје га Богом братимише, По Европи цијелој водио, Да им лије бумбе и лубарде, И по многим предјелим Азије, И остале што требају згоде. И некијем жестоке Африке; Милиновић све је испунио, Нај посље га к Русији поведе, Отечеству вјерно послужио, У Акерман жалостни доведе, Ат о њег се Срби огрјешише, Ђе Србина ни виђет не може, И услуге све заборавише. Камо л ш' њима да живјети може, | Милиновић грдне јаде јади, Што је вазда срдечно жудио, Од жалости винограде сади, Од када се на свјет родио, И моли се Богу великоме, Са Србима да живи до гроба, И миломе народу Србскоме, Које љуби ка и ока оба. Не би ли га туге избавили, За које се не мало трудио, Отечеству драгом повратили, По Србији враге...разгонио, У ком жели кости оставити, Да их гоне оружје градио, Саздатеља Бога прославити, И топове љуте готовио У мрет вјеран отечеству своме И жестоке бумбе и картаче И Русјиском Цару честитоме.

Азијатске да гоне скитаче. Сочинио

Тома Милиновић,

Бивши Вождов Топџиски Војвода.

После своје смрти Тома је оставио у Акерману своју жену Маријету, једног ожењеног јединца сина, који се после његове смрти на недељу дана у вечност пресели, и од истог жену са петоро деце. И