Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
У у у
и
<= 37
после ови, своју стару и због старости слепу мајку у Морињу, која му је пред његову смрт писала, и у писму к себи га дому овако звала: „Камо ми ше, сине Томо, послје толико годиштаж дома, ша дођи ми, да ше машка још за живоша у својој кући чује, ако невиди, наша кућа џи за швоје зубе још имаде тљеба доста“ и троч. А ли овај позив Мајчин Тому јој сина, па и унука њена, у животу није застао.
Дали се и гди јошт од овог честитог родољубивог и заслужног за Србство Србина, ко од потомства његовог у животу налази, незна се.
Бавећи се Милиновић у Акерману написао је два своја дела о ратовању Срба од 1804—1815 године, и такова по Илији Брзаковићу и Тошици Илјићу, кад су из Русије у којој су војничке неке ствари куповали за Србију враћали се послао. Која су у Књажевску Канцеларију и предата; а можда да се и данас у Архиви исте налазе.
Кад је Сима Милутиновић Сарајлија државним послом у Русију 1846 год. ишао, и натраг за у Србију враћао се, удари преко Одесе и оде у Акерман да свога старог друга и прпјетеља нађе и види се е њиме, а и по налогу Владе књ. Кара-Ђорђевића у Србију га доведе, но ненађе га у животу, јер је већ пр. год. преминуо, те он одемн походи гроб његов и његовог сина, који су у поредо покопати.
Госпоја Маријета Томина удовица преда Сими још два његова сочиненија, која је Тома под своју старост написао, једно у стиховима из Кара- Ђорђева времена, а друго у прози које у неколико износи на видик Историју Приморја Славенскога. рво сочиненије у стиховима Сима Милутиновић печатао је у Београду 1847 год. под насловом: „Умотворине Томе Милиновића Морињанина бившег Војводе КараЂорђевог при Орбској Артилерији.“ А други спис осто је као и она друга два што је по Тошици посло не печатана, почем ји Сима у Кнежевој Канцеларији наћи није могао. “)
Тома Милиновић као што је био самоук у ливењу топова и употреби исти, био је самоук и у изучењу читања и писања; сам каже да није више у школу ишао него само код једног Бакона три месеца изучио мали буквар.
ж) Жали Сима што такове наћи није могао да ји печата, каже да је Ми-
линовић у својим зрелим годинама писао, које би много принело, као градиво за Историју Србије Кара-'Борђевог доба, Умотворинине Милиновића стр. 42.