Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

ГР Ри РГ > . - К Њ

"а НЕ

после жестоког боја, који је четири сата трајао, Турци са штетом њином одбијени буду. %)

Но по несрећи, Капетан Жикић при крају тог боја попне се на шанац да види расположај и одступање Турака. Па за ослободити Србе окрене се п викне: „Небојте се, браћо! утекоше Турци.“ У тај мах опали клети Турчин из пушке метеризњаче ““) те га под саму десну плећку погоди, и он здраво обрањен падне. Одатле га одма однесу у Манастир С. Роман, који увидивши смрт недадне велики куршум испод плећке извадити.

Но како Турци буду одбијени са Делиграда, окрену нив Мораву Св. Роману да харају. Калуђери кад виде да им се Турци Манастиру прекучују, стану се спремати да бегају по вр Манастира у планину. Капетан Жикић рекне им: „немојте ме браћо оставити ако Бога знате, овако мучећег се, да ме Турци још и на горе муке не мету.“ И онда угме га један Србин на леђа те та изнесе до по вр Манастира уг један камењак на брдо у шуму. Жикића нападне од грдне ране самртна жеђ, па заиште воде да му Калуђери даду да пије, но кад они немадну, да му такове даду, он издане, на сам други дан ускрса. Па како Турци недођу до Манастира него се врате натраг, Калуђери снесу Капетана Жикића, и саране та уг Манастир Свети Роман до самп побочни врата с десне стране на један корак од цркве; гди му је и белег ударен, који и данас такови постоји, и има на њему неки надпис, који се тешко прочитати може.

И тако Капетан Жикић, који дође из даљног света и бори се за слободу браће своје Срба, племенити живот свој у кратко време оконча. Но славу своме имену стече, а највише због вештачки основаног непобедимог „Делиграда“ да ће се име Жикића код Срба и Србске Историје као славно вечно спомињати. А и Турство сећа ће се „Домжувграда“ и на њега вечно жалити, код кога су Турске Ааје своје синове, Хануме своје мужеве Аге, и Фатиме многу своју браћу-кардаше, мртве оставиле и тужно проплакале.

Ево шта каже Милутиновић Сима о Жикићевој рукотворини „Делиграду.“ — Јунаку Градова:

ж) Устанак Срба, од Професора Петра Радовановића стр. 18. #жж) Велике градске пушке, у који су куршуми велики као картеч, и из који се са наслона пуца. К. Н. Н.