Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

= аб с =5

После Чарториски обећо је депутацији, да ће се Русија као пријатељица Порте заузети да даде Србима права, но они да опет предаду молбу Порти. А притом советово је да Срби установе један Совет у Србији, како би се и са другим државама односити могли.

Тако депутација, кад саслуша савете Руске, остави у Петрограду Чардаклију да исчекује из Цариграда одговор Портин; а Прота Ненадовић и Јова Протић са Филиповићем 14. Декемвра 1804 год. врату се у Србију и кажу Кара-Ђорђу савете Руске, који одма по истима у свему поступи. %)

Доцније врати се пи Петар Чардаклија, који одређен буде на Скупштими у Пећанима 17. Априла 1805 год. као посланик те са Протом Алексом Лазаревићем, Јовом Протићем и Стеваном Живковићем 1. Маја 1805 год. оду у Цариград и однесу молбу Султану, и предаду је преко Патријарха Цариградског. Но ти посланици зло примљени буду у Цариграду и једва живот свој спасу чрев посланство Руско, и избегне Алекса Лазаревић и Петар Чардаклија на једну Руску лађу и преко Одесе 13. Октомвра 1805 год. оду у Петроград, а ватим доцније и у Србију. (А Јова Протић заостао је био у Влашкој у Букурешту, а Стеван Живковић раније некако измоли се од Турака те у Србију дође.) =“)

После овога посланства Чардаклија је упролеће 1807 године по учињеном сајуву Орба са Русима одређен, те је као посланик са. Советником Аврамом Лукићем и Секретаром Совета Јеремиом Гагићем ишао у Влашку у главну квартиру Руску те су молили да им се одреди једно лице којеће као Агент Руски у Београду бити и пребивати. Којом приликом обдарени буду са по једним прстеном са драгим камењем и са неколико стотина дуката, које између себе поделе.“ “) И тако Петар Чардаклија повећој части као разборит човек вршио је посланичке дужности, гди му и брат његов Јован Чардаклија из Аустрије у Србију пређе, те је као Чиновник у Београду био; но о њему нема се података; но само у толико да је у Србији до пропасти Србске 1818 год. био, а затим отишо је 1814 год. са другим Србима у Русију, гди је у Бесарабији од Руске Владе издржање имао, и тамо је негди и умро.

ж)у Мемоари Проте Ненадовића стр. 122, 125, 196 и 270. ##ж) Диди Голубице књигу У. од стр. 271—287.

###) Вуков Совет стр. 23—24.