Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+ 48 –

. Но кад Кара-Борђе 24. Јануара 1804 устане противу Турака и својском у Мају дође под Београд и обколи га, тад у Јуну месецу појави се Петар Ичко код Кара-Ђорђа уз кога је непрестано био.

Године 1806, кад Кара-Ђорђе од 1.—4. Августа, на Мишару потуче силну Босанску војску, па одатле оде к Делиграду те и Руменлиску многобројну Турску војску разбије, и кад му тад Везир Ибрахим принуђен мир понуди, коју понуду Кара-Ђорђе прими, и кад Ибрахим пошље свога посланика у Смедерево те мир са Советом и Кара- Ђорђем за Орбе врло повољан уговоре, ту је Ичко вештим говором Турског езика пи политике Турске Србима тумачио. Тад Кара-Ђорђе са Советом одреди Петра Ичка и са Кнезом Мплићем из Ћићевца, Живком иг Параћина и својим писаром Стеваном Јевтићем, и пошље ји у Цариград да и Султан тај уговор мира потврди. Петар кад дође у Цариград, својим вештим талентом престављајући живо Порти, како Срби могу по нужди приближити се Русима и с њима сајуз учинити, и за одклонити то, доведе Порту својом уметностћу дотле, да она по углављеном миру у Смедереву готово у свему захтевања Срба одобри, и обећа Султанским Хатишеривом потврдити. С крајем Октомвра Петар Ичко врати се из Цариграда, е којим и Мухасил Портин дође у Смедерево, и каже Совету и Кара-Ђорђу како Порта оставља сваком Србину своју земљу да је његова, допушта Србима своју владу, па шта више, хоће да допусти и да буде Србска посада у Градовима, само задржава себи за знак и даље своје владе над Србима да може у Београду седити Мухасил са 150 Турака; а место свега до тадашњег данка, да Србија годишње даје Порти 1.800 кеса, које чини 900.000 гроша, око 600.000 форината; па из те суме новаца да сама Порта исплаћује Спахије, који су у Србији били па истерати, и готово у свему да одобрава што су Орби у уговору тражили. То је Ичко у Цариграду израдио код Порте, но остало је још непотврђено, докле и Мухасил Султанов боље са Србима не договори се.

Тад Срби од Мухасила потраже да Турци одма из Београда, Шабца и други Градова изађу, на које склоне и Мухасила, који заповеди Гушанцу Алији да Град Србима преда. Но кад овај то одбије, Срби реше да га силом освоје. И тако 80. Нојемвра 1806. Срби на Београд јуришом ударе и освоје га. А потом Срби са Русима учине сајув, и тим сва се Петра Ичка радња у Цариграду осујети и рат са Турцима продужи.