Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

У . А Ћ .

У И а „а У “~ ~

.== "рама

оде у Пруску и тамо штампа једну брошуру, у којој је, неможе горе бити, црнио Србе п обичаје њиове иземево.

Орби увиђали су сав тај змијин отров, па ишак лепо у свему угађали су Родофиникину и слушали та, а 1808 год. како цару Руском Александру 1. тако и Родофиникину, Срби п песме му у стиховима правили и у истима хвалили га, да би само према Србима добар био. %) Па одреде и депутацију да иде у Петроград к Цару Александру да му благодаре на чињеној дотле доброти Србима, и да и даље Србски народ препоруче милости његовој. Но кад депутација дође у Влашку, њу Главнокомандујући прими са свим ладно, и не допусти им да иду у Петроград Цару Александру. Него под 8. Мартом те 1808 год. под Нр. 826 из Јаша пише Вожду п Совету да он неналази за нуждно да депутати Цару Александру иду. И у истом писму препоручи Вожду и Совету да се имаду советима Родофиникина повиновати и њега у свему слушати! — И тако гадни Грк Митрополит Леонтије успевши задобије ва себе Родофиникина, одврати га од Срба, коме он у свему стане као Грк, Грку веровати, и Србе код Главнокомандујућег Кнеза Прозоровског црнити, опадати и у омрагу доводити. | Срби, кад виде ту злобну одвратност Руског агента Родофиникина, употребе све, чинећи му свако повољство, дајући му сваку могућу почест, слушали су га да би га само у првашње пријатељство онако кад је дошао у Београд повратили и од Леонтија одвратили, надајући се даће у том и успети. Но на несрећу Срба кад 1809 год. дође за помоћника Родофиникину и трећи Грк Штадтски колешки Советник Теодор Недоба. Митрополит Леонтије као свога емшерију одма и њега за себе задобије и у своју мрежу улови, и тако та три сатанска Грка споје се у једно и буду Србима прави пако. Та три Грка, као три антихриста ни су се један од другог раздвајали, и сва три радили ву, роптали противу Срба, називали ји варварима, презиралији и старали се да Орбске старешине једног са другим по завађају. А тако мрзили су и на сваког оног, који је пријатељ Срба био, а није мисли њиове с њима делио. Па доброга пријатеља Срба Руског Капетана Илију Новокрштеног код Главнокомандујућег у Влашкој тако опадну, да га у Сибир у заточење пошљу.

#) Види песме у Вуковом Совету од стр. 89—91.