Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-=— 75 =

Па како се у Београду умножио био број које какови Грчки

Е. скитница, и међу њима и неки Владика Краљевић, који су са Леонтијем,

Родофиникином и Недобом шуровали, интриге и раздоре правили, које је све Родофиникин о Руском трошку издржавао, а на рачун издатака за Србију Руским правителством одређене суме. Кара-Ђорђе и Совет реши, да се све те беспослене скитнице из земље протерају, па и сам Митрополит Леонтије. Но Родофиникин узме ји под своју заштиту и у име Цара Александра протестира да онп несмеду бити протерани. Али Кара-Ђорђе ппак свеји протера, осим несрећног највећег злотвора Србије Митрополита Леонтија, кога Родофиникин међу Србима задржи, и у Русију лажно јави да је он једини приврженик Руса.

Године 1809 у пролеће дође Родофиникин у Совет и прочита неко писмо као од Главнокомандујућег из Влашке Кнеза Прозоровског, из ког каже да Руси прелазе дојњи Дунав и ударају на Турке, но да исто тако и Срби на Турке ударе; па даље и не прочита то сво писмо нити га Совету покаже, него га одма савије и стрпа у џеп. Срби поверују томе, а готови за ратовање, тако Кара-Ђорђе разпореди војску и са Војводама у почетку Маја измаршира изван дотле постојавши Србски граница, и свуда огроман успех учине и многе земље Србске вавојују. Но како је Родофиникин преварио Србе, пи Руска војска до пред саму јесен Дунав не пређе и на Турке не удари, тако на Србе навали сва Турска војска, па и, из пред сами Руса са дојњег Дунава, гди после Каменичке катастрове под Кнезом Синђелиђем, који славно погине, јербо му нехтеде претећи у помоћ Војвода Милоје Петровић и Добрњац, између који је Леонтије ватру бацијо и у неслогу довео, него учине издају и Турци од Ниша продру до у унутрењост Србије. И Кара-Ђорђе мораде све завојеване земље у Босни и у Ерцеговини напустити и у Србију са војском потећи, гди једва Србију од пропасти спасе. Овом приликом, кад Турци до Ћуприје продру, која од Београда 30 сати одстоји, Родофиникин и Недоба са целим персоналом, 28. Августа увече са Леонтијем и Петром Добрњцем, који је издају на Каменици учинио, и покрај тог преваре и Јову Протића Советника, позову га да се прошетају по води, па поседају у чамац, и онда Родофиникин заповеди, те чамац отисну веслари низ Дунав и тако у Панчево побегну; а одатле иу Влашку оду. Ово су учинили зато да би се народ бегством њиовим, поплашио Војводе и бојна места оставио и разбего, да Турци Србију