Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

со ИЕ

<= 48 =

здрављена. Весеље је велико било, због доласка Руса; но у срцу сви Срби имали су велику тугу, што им обманути Каменски мрвеће непријатеље Србства, Леонтија и Недобу, силом намеће. Које и њи између браће своје Руса морали су Срби дочекати. У)

Недоба остане и даље у Београду да пребива, а Леонтију Митрополиту одреде, да седи са столицом у Крагујевцу као удаљеном месту од централног правленија, да би мање интригирати могао. Но Леонтије за неко кратко време, бојећи се, владао се мирно; потом одпочне опет преко свог синовца са Недобом дописивати се, интриге правити и ланце за Србију са Грцима, Чивутима и Турцима, који у Србији живљаху, ковати. Па како су се сви Руског корпуса официри и војници лепо са Србима слагали као са својом рођеном браћом, које је правитедство о народном трошку у свему гостољубиво бесплатно издржавало; Недоба за раздвојпти и раздор начинити између Руса пи Срба налаже које шта Руском корпусном команданту Генералу Засу противу исти официра и Срба, да добри Полковник Бала добије налог од Заса, да се има у свему налозима Недобе покоравати. Недоба тад тако осили ве, да је он Србе сматрао за ништа, и да се сам изражаво и хвалио, да док му је Родофиникина у Петрограду у колегији инострани дела, да цели Двор Петроградски у свом џепу држи.

Но дознавши Руски Двор за интриге и несогласија Недобе са Србима: исте 1811 год. наложено буде министру војеном Берклају де Толи, те он одреди Подполковника Барона Дибића као тајног комисара који са својом женом дође у Београд да извиди сво стање Србије, да се увери о у прави Србије и раздору Недобе са Србима. Кога Срби лепо приме и због његовог лепог понашања особито га вовљубе. Но Недоба, бојећи се да његова и Митрополита Леонтија, вла дела Либић не одкрије, опадне га, облаже и оцрни код Главнокомандујућег Генерала Заса у Краљеву, који повове Дибића натраг из Србије, гди потом у заточење у Сибирију одпраћен буде. "“)

На крају године 1811 и Каменски умре у Влашкој, а на његово место постављен буде за главног заповедника Руске војске Књаз Кутувов, под чијом командом заостао је и омиљени Србима храбри Полковник

ж) Мати Србија и син Србин од стр. 40—44.

#ж) Види Мати Србија и син Србин стр. %6, и Голубицу књ. у стр. 297, и Огледало Светића стр. 152.