Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-=- 80. =

тиву Наполеона 1. који је готово са целе Европе војском од 800.000 људи пошо противу Русије да је разори. То Србе у велику тугу и забуну баци, а тим више кад и Адмирал Чичагов са нешто мало заоставше Руске војске из Влашке оде. И тим Срби сами себи остављени буду.

Овако закључење мира Руса са Отоманском Портом, приписује се у свему несрећним Грцима Недоби и демону Митрополиту Леонтију, јербо они, гди су год могли код Руса и Руски власти црним бојама пртали су Србе и Србеку владу. Да Срби нису искрени спрема Русима, да су дволични, да су варвари и да Срби пису никакав народ. И поред тога правили су раздор између Србски великаша и народа, народ на буну противу свога правителства подстрекавали, са Грцима и Турцима шуровали и старали се, да народ од Србеки власти одвоје и опет Србију Турцима подчине. Но ако су све то чинили, приближаво

се час, те су своје гадне и по народ Србски несрећне намере радом

својим и постигли. ~)

На основу Букурештског мира Срби учине покушај код Порте, да она уговорене повластице у 8 точки изложене, Србима даде. Но Порта ји наговором Француске од тога са свим одбије; и потражи да се Срби покоре и да опет у првобитно стање под Султанову власт и Турску дивљу управу дођу.

Срби нехтевши се Турској управи подчинити и стану се за продужење рата спремати. Но и Турска грдну велику силу њену стане на границата Србије прекупљати, с намером да Србију покори и онда преко ње на Аустрију удари, и да је одврати да неби помоћ дала Русији противу силног Наполеона.

И тако велика сила Турска, искупивша се из целе Царевине Турске, године 1813 са свију страна навали на Србију и 15. Јуна баш у тај дан, кад се Кара-Ђорђе од врућице разболео, и у Тополу на колима из Јагодине отишо да лежи, од Босне у Србију продре, заузме Подрински и Шабачки округ и дође близу Шабца, а после и на другим странама Турци Орбе надбију, Србију поплаве, и дођу на ушће Мораве.

Паклени демон Митрополит Леонтије још од првог дана, кад је подло из Београдског Града дошо међу Србе, непрестано је радио да

ж) Мати Србија и син Србин стр. 51.