Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

--=—– 851

Србију упропасти, да опет под Турке дође, а највише и ове пропастне 1813 год., нарочито од како је Кара- Ђорђе, разболевши се, од 15. Јуна лежао у Тополи до 3. Августа. Тад је најживље радио на упропашћењу Србије, он је за време боловања Кара- Борђева у Тополи, за поплашити и разстројити Србски народ, свуд но Србији разглашаво и пушто међ народ: да је Кара-Ђорђе умро; да Св. Краља Студеничког кивот шкрити, ч то да је знак, да ове године Србија мора пропасти. Леонтије је мучки уверавао народ, да Турци народу неће никакова зла чинити, него неколико само старешина истребити; и за чије господство народ да се бије, да гине и за кога“ Леонтије је из Турске стране пред пропаст из Ниша од Везира тајна писма примо, и два Турска писмодоноситеља неколико дана код себе сакривена држао, докле није улучио прилику, те ји опет у Ниш Везпру тајно оправио. Леонтије је у време боловања Кара-Ђорђевог, како је дошо из Крагујевца у Београд, одма стао бунити по Београду и наговарати трговце, да ишту дозволење од правителства да своје еспапе у Немачку пренети могу. Па кад у томе ништа успети није могао, он је заједно са Недобом дао лажно оглашавати, да је Кара-Ђорђе све своје ствари драгоцене пренео па Тополе у Београд, да ји у Немачку претури, па да и он оће у Немачку да бежи. А то су чинили за то да народ побуне. А, Вожду давали су на знање, да би га заплашили, да оће народ противу њега да се побуни. Леонтије и у цркви Београдској при окончању Божествене службе, када су деца појала „стаси Гостоди м помилуј,“ пакосно је и јавно говорио: „да ће Господ спасти онога, ко има лађу да се у Немачку преко Дунава превести може.“ Леонтије дао је у Београду добошем обзнанити, да је он лађу једну купио, за превозити народ у Немачку страну; и да је он Руски кавалер, да се не боји никога.

Леонтије је у Београду пред сами пад Србије, заједно са Недобом, побунио малу посаду Срба Београдског Града те, је отишла кућама, као што су сами војници говорили: „да кога да сину и да чувају Београд, а своју децу и жене да дотусте да ји Турци робе.“ 'Тако исто и сам Недоба, на три дана пред прелазак КараЂорђа у Аустрију, јавно је викајући говорио предсједатељу Магистрата Београдског Николи Делигеоргијевићу: „Да за коа народ да гине" За господство три четири човека! Да је Србија призната као

/

Ш"