Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

КИ = му 1. Р :

+ 84 —

Проти одговори: „А коме би дао, кад у Србији нема човека, коме би се поверили, сви су неваљали,“ У)

Кад се у Бечу конгрес, који се скупио био због Наполеоновог рата оконча, Србија се умири и посланици свију Дворова разиђу се. Овда и Недоба оде у Петроград, гди при Азпјатском департаменту буде неки чиновник гди је опет по несрећи Срба утицо у Србске послове. Даље незна се ништа више о несрећном злотвору Србеком казати, шта, је с њиме било, и какова га је судбина до смрти његове пратила.

0 Теодору Недоби управо незна се ни његово право порекло, ни одакле је родом. У оно доба неки су говорили да је Пољак, а неки да је Грк, што је знао Грчки говорити и само се са Грцима и чивутима дружио, а неки да је син наложнице неког Конзула Руског, који је живио у Рагузи (Дубровнику). Он се кажу двапут женио и прву своју жену отерао, па се по други пут у Београду оженио, коме је Кара- Ђорђе кумово, само да би пријатељ Срба био. Недоби у оно доба било је око 50. година. У прво доба био је врло сиромашног стања, но бавећи се у Београду као Атент Руски, здраво се обогати тако, да је како у Београду тако и Цариграду велике суме новаца под интересом имао. Био је претерана тврдица, тако да су се његовом бедном цинцијашком живљењу подсмевали многи, нарочито господа у Земуну, која су говорила: да ли су сви дипломати Руски онако мреког цинцијашког живота, као што је он, Недоба. Недоба је био нарави пакостне п мрске, и ниским живио добро није; сами чиновници Руски, који су у Београду код њега бпли, као губерниски Секретар Прокуровић и титуларни Советник Меликов, једва су нашли начина, да се од њега из Београда удаље; био је велики човекомрзац таки, да ву га и звали човекоирацем. "“)

Трећи пакленик, о ком је напред говорено, био је такође рођени Грк и звао се Константин Константиновић Родофиникин. Он је раван био пакленом Леонтију п Недоби. Он како је 1807 год. дошо у Србију као Руски Агент, одма се слизао са Леонтијем, и кад му додат буде за помоћника Недоба, та три пакленика с лила су се у једну душу, мрзили су на Србе, називали ји варварима, п презирали све што се назвало Србско, и радили заједно са једном мишљу о у пропашћењу Србије.

#) Мемоари Проте стр. 245—246. ##) Мати Србија и син Србин стр. 71.