Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

<= 83 -=.

__били. Митрополит Леонтије хтене вратити се Турцима натраг у Беобград, или као Турски поданик од местне Земунске власти узети павош, па отићи у Влашку, но од тога обо је га одврати га Недоба, да се њиово издајство неби са свим обелоданило. Али ипак сва Земунска господа и грађани знани су и сматра ли су ји оба, како Леонтија тако и Недобу, ва Турске агенте, и сожаљевали су Србе што су такове издајнике међу собом имали. “) Но и пак местна Аустријска власт стави и Леонтија под стражу, макар да се он за Турског поданика издаво, кога доцније под стражом преведу у Штајерску у Град Цили, гди је се у затвору до месеца Септемвра 1814 године налазио. Но кад све Србске Војводе притвора ослобођени буду и оду у Русију, тад и Митрополит Леонтије у Русију оде и настанисе у Кишињеву Бесарабске области, гди добије од Руске владе, као и друге Војводе пристојно издржање. У Кишињеву живио је Леонтије две године дана, од свакога презрен, а нарочито од Срба и они, који су дела његова познавали. После тог времена падне у неку страшну болест, гди је шест година непрестано у кревету боловао, и у грдним ранама распадо се, кога су кажу жива црви јели, и на послетку 1822 год. позове себи све Србске Војводе налазеће се у Кишињеву, од који оду му шесторица, између који био је Цинцар Јанко Поповић и Поп Лука Лазаревић, и поред исти зовне Кишињевског Владику, који му оде са шест Архимандрита, пред којима се исповеди и каже, да је он издо Митрополита Београдског Методија, те су га његовом обтужбом Дахије удавиле, тако исто да је радијо на пропасти Србије; па поиште опроштај за учињене грехе, гди му Владика са Архимандритима очита опроштену молитву и он после те, кров неколико дана, и своју паклену нечисту грешну душу испусти.

Недоба пак, како своју злу намеру са Митрополитом Леонтијем постигне, Кара-Ђорђа у Земун преведе и Србију у пропашћену види, по кратком времену оде у Беч, гди при посланству Руском буде, који је п ту утицао у Србске послове. Кад године 1815 Срби наново устану противу Турака, Прота Ненадовић, који се једнако у Бечу бавио и код Царева за народ Србски радио, како чује за устанак Срба 10. Маја, оде Недоби и вамоли га, да би он порадио код Цара Александра 1. да би се једна сума новаца народу Србског за набавку ратни потреба дала. Недоба толико је на Србе мрзио и за неваље ји држао, да он

ж) Мати Србија и син Србин, види на стр. 72.