Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-<=– 89

чете. Па даби дознао, како су Срби у Србији расположени спрема Русима, одреди п у Србију пошље Капетана Требињског с писмом на Кара- Ђорђа. Капетан Требињски, кад у Србију дође, како од КараЂорђа тако и од народа буде одушевљено примљен, и једва дочекају кад међу собом виде првог Руса, а шта више кад чују да ће браћа њина Руси са Турском да завојште. Па како је Кара-Ђорђе још 1805 год. шиљо у Русију своје посланике као Проту Ненадовића, Јову Протића п Петра Чардаклију и у Петрограду молио Цара Александра за Руску номоћ и ратна средства. 'Тако тад тим поводом Кара- Ђорђе прво писмо напише Руском Војсковођи и у истом назначи му шта је Србији најпотребније имати за ратовање, и у чему Срби по највише оскудевају, и умоли га да би он код Руског Цара израдио, да му се обележене потребе даду.“) Па почем Кара-Ђорђе и устмено Капетану Требињеком сву трпећу оскудицу Србску искаже, капетан Требињски врати се натраг у Влашку и све саобшти Михељсону како су Срби одушевљени према Русима, а и писмо му Кара-Ђорђево преда.

Па како је Кара-Ђорђе са Србина заволео Требињског као првог Руса, који се тек тад дао у Србији видити, тако у писму и молио је да му се исти опет натраг у Србију пошље. То Михељсон једва и дочека, па опет са новим наставлењама и писмом на Кара-Ђорђа пошље Требањског Илију Беја - Новокрштеног, који у Србију дође и управо у Тополу са писмом и порукама Кара-Ђорђу оде, гди се треви и присуствује, баш кад је Кара-Борђе свога брата Маринка за нечиста дела обесити дао. "“) Гди Требински остане у Србији до 1807 године и за то време посредством Гребињеког закључе Руси са Србима сајуз за нападај и одбрану противу Турака.

Бавећи се у Србији, Капетан Илија Новокрштени тако се са Србима обходио, да га је сваки заволио и љубио га као свога брата и поштово, и свак је желио да он међ Србима за увек остане.

Капетан Илија, он је са Србима противу Турака у више бојева био, он је и при отимању Београда 30. Нојемвра 1806 год. на Св. Андрију при јуришу и рањен “"“) и кад је рану преболео, опет се, удружен са Србима, противу Турака борио и рањен био. Па

ж) Србија и Русија Нил Попов стр. 50. 51. #%) (рбијанка час ТУ. стр. 95. жжж) Види узеће Београда, у Чубре Чојковића Србијанки час, П. од стр. 118.