Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

4 102 =

но ни самогђ подемевана и опадана. Како се дакле може земла една одма допасти, коп су обвикнути на начинђ живлени велики и прдсвешенм вароши; како ће се онима допасти, кош овде ни толико воспштана не налазе, да имђ се ласканфиђ угађа, или гди се нБ1ОвЕИЂ новчанниђ потребама сђ покорношћу пруженвшљ подарцвша не притиче и тим начиномђ вееоко покровитедбство не придобвтва.

Кон се Србину правђ и срдечанђ не показув, таџ му се и не допада; нити то Орбинђ сакрива.

|

Природно е дакле, да, ко годђ тамо дође, не свиди му се, не иде се тамо по нфговон ћуди, а можда се и не поступа одма по иђговнић заповести наличећимђ совђтима, и онда се одма рекне:

„То е земла бевђ сваке за насљ користи (ел за оногљ, коп овако пише и извфшава, или за Русепо2); моди су прости (ерђ не знаду, шта е Ђоп Топ); непослушни“ (зашто колико 11 мБг поправламо и наставламо да покварене нрави вешега просвфицена приме, они то неће да чине.)

„Они су одђ насђ одвраћени“ (ово е наПпакостија лажњ; зато ако единственинш Русе себе за народљ држи, онда се гди кош пут догодити може, да се нфму учини, као да Србинђ кљ Руссу склоности нема.)

„Нема ни поредка ни запта“ (у землБи ово, код 1оштђ игђ стана бунтовногљ изишла нје, има занста довољно поредка, у землБи еднои, у којод се сада истом о уставу и законима ради, има и млого поредка и запта).

„Тамо су саме партае“ (да сви еднако не месле, то допуштамђ;

а гди е то тако ал самђ а примфто, да основано мифије, а не лице ков га пеказуе, уважава се, а како е то и на другомшђ месту!).

„НаШгоре самовласте землђомђ управла безђ снаге и рбшителности“ (а ћу прилику имати о томе говорити, и противно доказати.)

Сданљ с аћдукђ, друм! е углађенњш угурсувђ, трећи оће земло друго сили да преда, четврти разсппа подозренђ противу насљ“ (ово су подле лажи).

Овако ми е одђ прилике описивана Срба; п блато мени, да Мо разборитви умђ, мов единственно намеренђ, дужност мо испунити, нису дали заслепити ме, да тражећи оно добро, што у Срби бљтти може превидинђ оно добро, коега већђ ту има.