Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

= 108 · =

| И се ТИМЂ поносимЂ да самбо у томе вБше чувства КЂ дужности _ п жобови кљ служби показао, него млоги моп предшественицњ:; нремда

_ а то здраво извинавамђ, коима можда карактерђ незгодама, дугимђ ис-

· куствомђ, размбишланђимђ и наклоностћу кљ нравственности (кол се све ввше и више несрећомђ губи) шје се за правичностђ разположјо п укрбшо, оваковниђ начиномђ о свачему већђ противно мееле п суде, нити себи да труда, да истину изђ старје псторје пепвтајо, него меелећи да праву истину говоре, они сасвимђ ненстините ствари до знана доводе.

| џ

Само неколико примђчанја овде, кол ће доводбно стварђ обаснити; за кратко време мога тамошнбгљ бавлћна не ми могућно б6ло све на умђ угети.

| ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ, коме су Турци име Кара, Цривш, или у относителдномђ смбтелу „храбрвш“ дали, ест човекђ озбилњнога карактера. Обликђ нђговђ показуе означену душе величину; и свак, кон само сасвимђ осудити не ммели, кош на обстоадтелства, време, положене човека, на немогућностђ болћгђ у нЂговњиђ прошлеиљ годинама воспитана и на све, што одтуда произлазити мора, призренћ неће да има, тан ће заиста ову величину, постоднство, и правни мужеск! и самњи владфтелњскти духђ познати и у самммђ онима дблима, коима су

_ моди сђ едне стране стварђ узимавоћи нђга умалавати и понизити прилику тражили.

( Истина е, онљ е свога оца убло; ал зарђ чуветво собственногђ спасенји, лиобовђ КЂ отечеству и нагонђ магновена не могу се за обрану ибгову навести; ко е тако пакостанђ, да доказуе, ла е онђ то дбло са удоводњетвомђ учинло 7

Ко не мора бвти склонити сђ нђиме као са смномђ чувствовати жалост, како га е отацљ, као главу сојова за спасете отечества постовћегђ натерао, да с противу собственога отца одупрети се морао

Е Шта му е друго остало, ибму, кон ни самђ сигурностб места за обрану противу Турака, тако блаж:е средство за собетвено спасеше изабрати, ванђ да себе, свос сотознике пи народђ не пожертвје.

| Истина е, онђ е брата свога обесити дао; ал и овак поступакљ ____- може сама злоба сасвимђ осудити; вБише е пута братђ, као владђтедњ, ф ___ брату праштао за дбла, кол бр се свуда копопцемђ казнила, вљпше пута моло и препо. Зарђ да суди напоследку законљ, коме е уваженје оддавати лужанђ, презре, што братђ пстви законђ не уважава“ Та у