Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

55 та

,

ма

фи)

“>. жеЕ

РЕДНИ х

и 7 4-.,

ЖИВОТ И ДЕЛА СЛАВНИ ЉУДИ ИЗ КАРА-ЂОРЂЕВОГ ДОБА. 1. БЕОГРАД ПРЕСТОЛНИЦА СРБСКА. а ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ КАРА-ЂОРЂЕВ 1. ПОПЕЧИТЕЉ ПРОСВЕТЕ. (Са сликом.)

Мудрослов Србеки Димитрије, рођен је у Чакову у Банату 1739 г. Његови родитељи били су Ђурађ Обрадовић а мати Круна. Он је се млад закалуђерио у Манастиру Хопову и наречен Доситије.

После дугог самоучког ревног и свесног проучавања, и после дугог путовања скоро по целој Јевропи, Доситије је знањем и списима својим био познат свему Орбском народу.

Кад је у Лајпцигу био, издао је на свет своје животоописање, познато под именом: „Живот и приклученја Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја.“ Наскоро за овом књигом изда и другу под именом: „Совјети гдравога разума.“ У Липисци печата „Басне Езопове,“ године 1788. Вративши се отуда, печата у Бечу год. 1791. „Собраније Вешти.“ Године 1803 изда „Етику или наравоучителну филовофју.“

Па како се у Београду под Кара-Ђорђем на крају 1807 године заведе и велика школа, у којој је био Професор Иван Југовић (или Јован Савић), после Миљко Радоњић, Лазар Војновић, Миша Поповић, Глиша Живановић и Сима Милутиновић.

Доситије тад дође у Србију и постављен буде за управитеља велике школе, коју тако унапреди да су се многи Србски синови науком богатили, и између њи и сам Кара-Ђорђев син Алекса.

0 овој школи вели Вук Караџић да никад од какоје Србства нигди боље није било.“) Доцније Доситије купио је био више Видинкапије једну кућу за школу младића, који су се спремали за свештенике. Ту је мислио и типографију да смести. ““)

#) Види од Вука живот и обичаји народа Србског на стр. 299. 300.

##) У кући у кој је Доситије Обрадовић живио и преминуо, и која постоји на великој старој пијаци, гди сада постоји једно оделење Београдске полиције, јербо је то сад државно имање. Кажу да је слику те куће скинуо Г. Гавриловић и да се находи код Срб. Учен. Друштва у Архиви.

|