Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-<=— 2 =

У Јануару 1811. у Београду кад су се први пут попечитељска званија установила био је и он постављен за попечитеља Просвете, и осто је у том званију док није и умро.

Сима Милутиновић прича, како су га једном у Совету запитали, шта да раде те да Србија буде напредна. Он оћути за онај мах, па сутра дође и ово им каже;

1. Да управу земље преместе некуд у средину, ближе Вожду;

2. да Владаоца вемље поштују и око њега се збирају, али да му недају никуд из земље путовати; и

3. све што имаду са страним силама, да пшту кроз писма паметно

писана, а посланика, ма и најпаметниј, никуд да нешаљу док се земља

не уреди. “)

Доситије је велику и вечиту заслугу Србском роду у оно време, писајући речене књиге на Србском народном језику, и у Београду као учитељ и управитељ велике школе и Министер Просвете учинио.

Умро је године 1811. 21. Марта у Београду, у 12-о0 години живота свог. Тело његово почива у гробу испред западни врата велике цркве. Још за живота саставио је себи надгробни надпис у ово неколико екромни речи: „Овде његове Србске кости леже. Он је род свој љубио.“

Његова надгробна плоча данас, код западни врата у дувару цркве, стоји усправо узидана.

Његова је жеља била да се у копа код Хајдучке чезме у Топчидеру и да му се стави на плочи речени надпис. Но ова његова жеља, није испуњена до данас. "“)

2. ИВАН ЈУГОВИЋ

или

ЈОВАН САВИЋ КАРА-ЂОРЂЕВ П. ПОПЕЧИТЕЉ ПРОСВЕТЕ.

Иван Југовић родио се у Сомбору у Бачкој Аустро- Унгарској. Отац његов био је Гаврило Савић свештеник Сомборски, а овога отац звао се Сава Југовић, по чијем имену Гаврило, оставивши старо презиме „Југовић“, провове се очинпи именом Савић. Иван имао је још два брата,

#) Србијанка, књига И. види стр. 253 и 254.

##) (вај је животопис изведен само у кратко, што се Доситијевог бавлења

у Београду тиче, а иначе има о њему читава књига написана, коју је књижар Јовановић у Панчеву печатао,

>