Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

4+- 128 + га

је чинио, вршити, великаши Србски сви, па с њима и Милутин скоче, покупе народ и Милоша 3. Јуна те 1839. год. из Србије протерају.

Кад после изгнања Кнеза Милоша и смрти Кнеза Милана дође Кнез Мијанло на владу, Милутин 1. Јула 1841. год. постављен буде за члана државнога Савета. У ком је достојанству остао до 10. Фебруара 1828. год. Тад Милутин по молби његовој стављен буде у стање мира са пуном пенсијом саветничке плате.

Милутин премину је 21. Фебруара 1861. год. у Пожаревцу и сарањен је у породичној гробници, 18 хвати псточно од олтара.

На мраморном крсту Милутиновом, који му је породица подигла, стоји оваки надпис у стиховима:

~

„После горких тешки и големи јада

У којима живот човечији страда Мира даје гроб.

Овај живот земски то је само беда,

Који нам суморна туга изуједа Па спусти у гроб.

Смрт не долази кад је човек зове,

Већ човек одлази, кад га смрт позове У студени гроб.

0, у ладном гробу, тек је покој прави,

Ту се живот кида, да с бољи настави.

И ви горди смртни, што сте још на земљи, Сви ћете се вратит нашој мајци земљи, Па у њеном недру, чекаћемо тио,

Шта нам буде вечни Господ досудио.

А наша ће дела да нас прате свуди,

И по њима ће се души да досуди.“

Милутин је ожењен био са Станојком из села Сикола, Крајинског округа, из куће Радичеве.

Колико је порода Милутин с њоме имао и колико је после своје смрти таковог оставио, непознато нам је. Но у толико се зна да има данас једног свог унука имено Јеврема.

Милутин је био осредњег раста, тела коштуњавог, главе осредње, косе смеђе, чела омањег, обрва мало повијени, очију жућкасти, образа

Иг “о