Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

е дуги И црипурасти, бркова омањи, а носа и уста умерени. Кад је | зе _умро мало је проседе косе на глави имао.

Е: а ба __ Нарави био је тихе и пријатне, гласа потањег, понашања ердач-

____ног п не гордећег; био је међу својши старпи друговима шаљив, | _ особито је депо живио са Милосавом Ресавцем Саветником, који се

| један од другог раздвајали, него као добра браћа живили, и Милосав звао га је из милости увек „Микуљом.“

Бе:

~ Мо о ај Био је врло добар јашач, и са џилитом с коња у трку знао је

| врло вешто згађати; био је бистар, паметан, скроман, веран својим | ~ · господарима, п разборитији него његов брат Вељко, а добар јунак. Бе Има једна прича, коју је сам Милутин пред људма причао, како | —_ јепрви пут по заповести и упутству свог брата Вељка изашао неком (биће ме: _ Пазванџићу) Турчину на мегдан, п то ова: Једном у лето, причао је Милутин: „беше брата Вељка за- Е _ хватила љута грозница. Наша је војска била где је сад неготинско д _ гробље, а Турска на брдашцу, које се зове Буковачки доо. Два дана је руне со један Турчин, на белом коњу, долази пред наш шанац и чика: ___ Ко ће да му изађе на мегдан! Ми смо били у шанцу сами. Вељко је, БГ _ вао што реко, био слаб и находио се у конаку. Ни Абраш нити који ј други неусуђиваху се да изађу пред тога мегданџију. ; Први дан је Турчин изишао у подне, а други дан дође чим изгреја сунце. Стаде викати, ружити и називати нас страшљи-

—_ вицама. | На једанпут угледасмо ми Вељка; он пешке дошао у логор. Ноге ћ ЊЕ под њим клецају, зуби му цвокотаху од зиме, а око уста беше му се | изасуло као у људи, које је хватала грозница: ЊЕ „Добро јутро, јунаци! А какав је оно Турчин у пољу; шта тражи он, кога зове“ Ми сви онемисмо. У неко доба рече Абраш:

Њ- „Зове на мегдан, побратиме!“ > „Па шта чекате упшта Вељко. Од јуче га гледам с Баба- |

|

__Финке, како се туда размеће. Мене једва држе ноге. Него сутра да __ та нисам видео!“ | 6 То рече, па се окрете и оде:

„Не учи ђаводе“, прича Милутин, „сутра дан, чим зора, ето Тур_ чина опет.“