Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 446»

„А што тај пиштољ држиш у руци“

Ја се тад тек сети да је требало пиштољ заденути у кубурлук.

Вељко зовну Дилбер-Стану, те донесе по једну љуту ракију, а кад пописмо, он рече:

„Е, сад пди у собу, те се мало одмори, знам како ти је.“ Онај пољубац био ми је први п последњи од брата, Бог да га прости. “)

Овај мегдан мора да је Милутин делио са Пасванџићем из Видина 1811. год., о ком п песма говори, која је тад у Неготини спевата п коју овде стављамо, нека и она тај мегдан потврди:

Песма. „У хиљаду п осме стотине. И ка боју свагда је готова. Летописа једанесте године, Сви будите спремни и готови, Када Вељко у Крајину дође Нека пођу « нама пи топови, И са њоме заповедат пође, Пак пођоше у име Господа, Кара- Ђорђу он заповест слуша, Који прима славу у свако доба. Од Московске никад не уступа, вз ноа О Русима се лепо соглашује, Засвираше свирке свеколике, да Србију добро уређује. Издавају гласе превелике; ок Кад је било близу код Видина, Јао, тужни и жалостни Турци! Они чуше Пазванџина сина, Што ли ћете кад вам дођу вуди, | Да ће и он у поље изићи, И лавови Србски соколови С Хајдук-Вељком мегдан поделити. Кад вас стану по свуда терати | Кад потрча Милутин дората,

И утробе ваше растрзати7 Љуто беже Турци преко врата; Онда ћете Хајдук-Вељка знати Кад потрча Пазванџић ђогата (белца) И његову десницу познати. Паде и он и коњ преко врата,

% 4 Остаде му тарабулус шала, Кад је било месеца Октобра, Ту је била, мала Турком фала, Хајдук-Вељку сва је војска добра, | Отрчаше Турци без обзира Сва је рада и весела била Да казују код њиног везира...“ 1. МИЉКО ПЕТРОВИЋ КАПЕТАН.

Миљко Петровић рођени је брат Хајдук-Вељков и Милутинов. Он је се родио у селу Леновцима у Црној-Реци, Црноречког округа. Оцу

#) Ова прича извађена је из кнеж. Србије од Милићевића види стр. 904—907.