Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

“ >

. о је ПР у ИУ ЧИ у БРИ со "Ре у « рт. " МР Е Пе ата 4 ут Како. . <> ~ „>. ва · „У ЊЕ « - “. . Љу | С + . “А "А “ “4 ВБ “ с“ : У , >. “

ПАЗИ.

МЕ + 15 ~

у“ Хи ~ „-

о | 227 лево окренути, а ти за Турчином пуцај насигурно. Него, брате, ИЕ.“ добро се стегни коленима у онај мах кад Турчин викне: „„Вурун!“= У : јер ће Кушља поклекнути и бољи мах заузети да се дево окрене, а ти

_ ту можеш пасти, ако се добро не уздржиш.“

|

=> »

ба

Ги и

«

МЗ. [2 ____ Пошто ми је све то изговорио, спђемо оба с куде. Доде сешз| 7 _ баша вода спремна Кушљу. Још једном Вељко сам прегледа пушке, је

___су ли подпрашене, остави ји у кубурлуке на њиово место, прегдеда колане и узду, па ми рече:

„Јаши!“

Мене прожма нека језа; ноге ми клецаху; прекрстим се и у сед-

нем на коња. Вељко ми рече: „Срећан пут!“ џа оде на куду. 5 | · Ударни куда ми је рекао; Кушља, бесан, подампом вришташе и У подиграваше. Кад чу ура! ура! од војника, он се поче бацати час на једну час на другу страну. Би ме збацио, да ми брат не беше казао како да се држим. А Изађо у поље. Турчин ме на белцу чекаше, па се већ поче кретати. Мени се пред очима показиваху непрестанце некакви котурићи: плави, жути, црвени и од свакојаке боје. Бејадо се препао; али сан се све сећо Вељкови речи, да коња добро стегнем коленима, да први не пуцам; и да ми је Турчин свакад на левој страни.

Приђо му на једно 100 корака. Туркуша повика: „„Вурун бре!“ Ја прежрех, али Кушља, стрижући ушима, иђаше поносито. Турчин ме понуди и по други пут, да пуцам. Ја ћутах и иђах све ближе, гледајући да ми је он увек на левој страни.

На један ма бакрачлија сину, Турчин полете, кубура пуче, а он пролети мимо мене као муња, и правце се упути у Турски логор. Али Кушља учини онако исто како ми је брат казао, п не даде Турчину натраг, него је морао градити велики круг, па да се врати. Кушља га готово пристиже, ја извади кубуру и опали за Турчином. После тога пуцња ја не знадо шта би, док не видо да ме Кушља у трку донесе одакле ме је и понео...

Ове је то гледао Вељко са Баба-Финке.

Сиђем у авлији с коња, одем на кулу. Брат ме дочека на вратима, пољуби ме у чедо и рече: „Срећан ти, брате, први мегдан! видел' ти како се с бесна коња Турчип стропошта 2“

__Па погледавши у мене настави: