Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-=— 781 =>

ава ак п једном четом Пожаревљана оде Омедеру, гди се [55 5 | аи Турци предаду и он ји остави да у Граду мирно живе; - _ па одатле дођу под Београд, гди Јова Протић у Куходражи начини _ шанац и са Пожаревљанима стане, докле и Миленко Стојковић из 3 [о Пожаревачке неститне, који је отшшао био да предавше се Пожаре___вачке Турке на Дунав за у Видин испрати. ____ Кад Бећир-Паша из Босне с војском у Србију у Јулу месецу 1804. год. пуштен буде. који је од Султана одређен и послат био, да помири Србе са Дахијана и да казни криве, и кад Бећир-Паша по захтеву КараЂорђеву код Бели-вода у Жаркову на конаку пада му све четири Дахије, те ји Миленко у Адакали посече, Бећир-Паша дође на Врачар и поток ___ и у Београд уђе, гди притешњен буде од Гушанца-Алије, ипак Србе _ не задовољи, ни ти до помирења дође. Кара-Ђорђе тад у договору са Војводама напише прошеније

на Руског Цара Александра 1. одреде Проту Ненадовића, Петра ____Чардаклију Ритмајстора, који им је из Аустрије у помоћ прешао, па ___м Јову Протића за посланике и пошљу ји у Русију, да ишту поБ __ моћ и заштиту од Руског Цара, да помогне Србском народу и заштити ____ та од тираније Турске. Који се спреме и 1. Септемвра 1804. год. низ

___ Дунаво на чамцу оду и преко Влашке 26. Октожвра на сам Митровдан у Петроград дођу. Па пошто сврше посо, за који су послати, 14. Декемвра из Петрограда врате се и око 10. Јануара 1805. у Србију дођу, и јаве Кара-Ђорђу шта Руси мисле и шта су ји советвовали да чине. ") | -- Кара-Ђорђе тад 17. Априла 1805. год. сазове народњу скупштину у Пећане, на којој изабрат буде између други опет за посланика ____ Јован Протић да иде у Цариград, да Султана моде да Србима подари | права, но њега замени Петар Новаковић Чардаклија, као ученији човев, те у место њега у Цариград оде.

Те исте 1805. год. 15. Августа Кара-Борђе опет сазове народњу скупштину у Борак, на којој установљен буде земаљски Совет од 12 чланова, гди и Јова Протић за члана Совета за Пожаревачку нахију изабрат буде, у ком је до 1809. год. остао.

Е- Године 1809., после несрећне Каменичке битке на Чагару, изжеђу Б“ 27. п 28. Августа, кад Руски повереник Родофиникин, Недоба и Ми-

ж) Мемоари Проте Ненадовића стр. 95, 101, 418—149, 131, 427, 430, 190 и 196.