Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

ЈН и и

--—— 782 —=

трополит Леонтије са Петрот Добрњцем побегну из Београда у Пан чево и одатле оду у Влашку, и Јова Протић преварен заједно је с њима отишо. И кад виде да Србија није пропала и да су Турци, који су у њу упали били, истерати, Митрололит Леонтије, Недоба Родофиникин и Добрњац издаду сами себе код Руског главнокомандујућег Кнеза Багратиона за посланике Србске, и стану интригирати противу Кара-Ђорђа и Совета. Но доцније им Кара-Ђорђе опрости, те се опет у Србију 1810. год. врате. %) Године 1812 кад је Кара-Ћорђе у Мана ние Враћешници са-

звао о великој Госпојини народну скупштину, где је стигао и посланик

Руски Гроф Ивелић, те обзнанио закључење Букурешког трактата од 16./28. Маја те 1812. год., донесавши п многе ордене Србским Војводама, на тој скупштини изабрати буду Србски посланици Стеван Јевтић, Кнез Милић Ражањски, па пи Јова Протић и послати буду у Цариград да преставе Султану захтеве народа Србскога. ““)

Године 1813. и Јован Протић пребегао је у Земун, а 1815. год. повратио је се натраг у Србију, и живио је у Пожаревцу код своје куће, као сваки други приватан човек.

Умро је у Пожаревцу и у Пожаревачко гробље сарањен. О Јовиној смрти прича се да је он позват у село Братинац на Млави на ручак, и да је по наредби Кнеза Милошевог брата Јована, а по налогу Милошевом, тог дана после ручка отроват, однешен жив у Пожаревац и сутра дан да је у мукама душу испустио. А по вароши рагглашено је да га је капља ударила.

Јова Протић био је паметан човек и знао је Србски читати и писати, а поред тога Турски и Грчки добро говорити.

После Јованове смрти осто је у животу син његов Ђока и брат му Стеван Протић.

Стеван Протић рођени брат Јованов, био је богат и на гласу марвени трговац, у народу познат и здраво поштоват. Но како јен Кнез Милош тад трговину, имајући ортаке, водио, ортаци Милошеви Ђока Н. и Мита Савић из Пожаревца обтуже Стевана Кнегу Милошу, да им он велику штету продајом свиња његови такмачећи се наноср. Милош пошље своје момке, те дотерају Стевана к њему у Топчидер. И

#) Историја Павла Јовановића стр. 22., 25., 62.—614. #ж) Дјеловодни протокол Кара-Ђорђа стр. 52. и Мемоари Проте стр. 220.

ЗА ВИНИ „ АЕ

ЦМ УУ ~ у , ла