Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+ 784 -=-

властију ограниче или из земље протерају, Ђока Протић највише је на том радио да се Милош из Србије протера, а на њего место да дође, који од његови синова.“) Но пошто се та буна утиша, и њега Кнез Милош хтене смаћи, он побегне у Аустрију, гди је живио докле год Кнез Милош из Србије није прогнат.

Године 1889. кад Кнеза Милоша из Србије у Влашку са протерају, тад Бока Протић врати се у Србију. Па кад Кнез Мијаило по изгтнању на Србије његовога оца Кнеза Милоша, и после смрти свога брата Милана, дође за Књаза Србије, тад узме Ђоку Протића за свога Министра внутрењи дела. Који је за време Књаза Милоша држо се странке, која је тражила за земљу устав. Тад он као Министер био је противу исте странке. И за дивно чудо подржавао је странку Обреновића, који су му оца Јову уморили, стрица Стевана удавили, и

њему самом бесчестно 70 батина ударили! И кад и Кнеза Мијајпла.

1842. год. Срби из Србије у Земун протерају, и Ђока Протић с њиме заједно пребегне и тамо као преврженик Обреновића заостане, гди је се више година у Аустрији које гди потуцао. Потом 1857. год. под владом Кнеза А. Кара- Ђорђевића пређе у Србију, добије пензију и после тог наскоро у Београду 25. Нојемвра те године п умре.

178,

МОМИР ИЗ ЛУЧИЦЕ КНЕЗ ПОЖАРЕВАЧКИ.

Момир је родом из села Лучице, недалеко од Пожаревца. |

Кад је устанак Србски прво у Јасеници под Кара-Ђорђен 1804. год. противу Турака букнуо, Кара-Ђорђе из Орашца пише Миленку Стојковићу Бинбаши из Кличевца, да и он одпочне преко Мораве Пожаревачке Србе противу Турака на оружје подизати. Е

Кад Миленко стане Србе противу Турака покретати, и Момпр, из Лучице придружи му се, подигну нахију Пожаревачку, па и Пожаревац обколе. И кад Кара-Ђорђе са Врачара са војском и топом дође и Пожаревац обсадом стесни, гди му се Турци после кратког боја између 16.—20. Маја 1804. год. предаду, тад Кара-ЂБорђе у Пожаревцу постави старешином Момира из Лучице. “")

После о овом Момиру ништа се даље незна, но само казују да је

#) Огледало Србско од Јована Хаџића види стр' 65—67. #%) Мемоари Проте стр. 93.

—