Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

а У

+ 783

__ он му рече: „А, оволико чиниш, је.... и оца, како ти смеш да

продајеш твоје свиње на скели пре моји господарски““ Протић ну одговори: „Ја моје свиње могу да продајем у свако доба и свугде кад ми се купац јави.“ Видићемо, викне му Милош, и рече, водште га

___одма у Пожаревац чича Јокси, а ја ћу већ писати, шта даље треба...

Абраш, момак Милошев, веже Протићу руке наопако, па пошто прими

_ заповест Милошеву, попнега на коња и ноге му испод коња букаги-

јама окује, наврат му мете конопац, и држећи крај од конопца у руци узјаше на свог коња и тако везана и окована потера Протића, као за у Пожаревац но кад буде код Орашца (а неки кажу код Провалије, по заповести Милошевој удави конопцем Стеву Протића одкопча му букагије изпод коња, веже му камен о врат и баци га онако везани руку у Дунав. Сутра дан као што је имао упутство од Милоша, дође Абраш, верна слуга Милошева, у Смедерево и каже власти како је по заповести Милошевој потерао Протића у Пожаревац и како му је он у путу измакао, напливао на Дунаво да побегне у Немачку, па се удавио... После неколико дана Смедеревски аласи, довећи по Дунаву рибу, закаче га са аловом и са рибом заједно извуку га на суво. На трупу његовом биле су још руке наопако везане, а о врату висио је велики камен. Смедеревски грађани узму тело Протићево, те га укопају близу Тулбе крај Дунава.

После смрти Јове и Стевана Протића остао је син Јовин, Ђорђе Протић, који је се учио прво у великој школи у Београду за време Кара-Ђорђа. А после пропасти Србске 1813. год. пребегао је био са оцем у Аустрију, продужио школе и научио Грчки и Немачки читати, писати и говорити. После је прешао у Србију, био писар, а даље постепено за Кнеза Милоша посто је и члан народног суда.

Године 1828. Кнез Милош једанпут наљути се на Ђоку Протића, што он није у нечем опако судио, како се њему хтело. Па у Крагујевцу Ђоку тог судију народњег суда, повали на мацке пред његових конаком, те му 70 батина по дебелом месу удари, и тако га жестоко избије да му је кажу, крв из меса лоптила и није могао отићи кући, него га положе у ћебе, те га онако крвавог четири човека изиеђу себе кући његовој однесу. Но кад оздрави, морао је опет судија бити и судити људна онако како му је Милош заповедао.

Године 1835. у почетку Јануара, кад Милета Радојковић са другим великашима дигне буну противу Кнеза Мидоша, да га у његовом саже-