Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+-— 12 —=>

родитеље нађе, остане у Видину п ту се код неког Турчина МехмедБарјактара погоди, да му башту, у којој је бостан, чува. Код тог Турчина остане Сима у служби два месеца, гди у шуми у самоћи чувајући бостан одпочне певати. И ту у Видину у бостану напише прво своје дело „Тројесестарство.“ Повле изиђе из службе од тог Турчина и стане за учитеља преко зиме у Видину, и ту је преко зиме други преко 60 песама сочпнијо, од који је сачувато само до 20 а друго је све некако пропало, п те његове песме и Тројесестарство из Видина посло је у Пешту Г. Тоши Павловићу уреднику матице Србске, који је то Тројесестарство доцније поправио и штампо, “)

Бавећи се Сима у Видину, из неки политични околности буде ватворен, гди је у затвору подуже био „и гди је се у ланцима и кладама мучио.“ Напоследку буде пуштен и 1818 год. дође опет у Србију. Но ту се нимало незадржи, него оде у Бесарабију да тражи своје родитеље, гди ји н нађе у Кишињеву, у којој су се вароши и све друге пребегле Србске Војводе налазиле. Ту заостане код његови родитеља, гди му наскоро и његова мајка Анђелија умре. Опма ту бавећи се, причањем Војвода за 4 године дана напише „Србијанку.“ Па у 1825 год. крене се преко Одесе п дође у Немачку у Лајпциг.

Ту се позна са неким младићем и учеником Христифором ХаџиЈовановићем Бугарином родом и Шпетова, који му је у новчаној припомоћи био, осим другог новца који је у Бесарабији од Срба добио.

А највише добио је од Одеског трговца Ризнића, који му је дао 1.000: талира за печатање Србијанке п 300 талпра у пме бавлења његовог

у Липиекп; "“) те 1826 године у пролеће од 4. Маја почевши изда све четири части „Србјанке“ и неколико песмица стари, нови сочињени пи преведени. Поред тога посла Сима походио је п Университетска предавања и упознао се са одличним Немачким књижевницима, као: Хердером, Кругом, Гримом, Уландом, Амалијом Тадфи и В. Герхардом. Код Круга је слушао Философију. Њему је п једну оду написао. Чувени преводилац Србски народњи песама, Герхард, вели: „У лето 1826 год. упознадо се са овим честитим, врло обравованим и даровитим човеком. Уањега се идуће зиме усуди спустити се у златне руднике Србске појезије, и њему имам захвалити за највиша објаснења у овом гласари-

#) ТПројесестарсто види стр. 58. ж#) Тако вели и Светис. Вуловић, у П. књиги Годиш. Чупићеве стр. 306,

~“