Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

по По

+- 43 4

јуму о обичајима његови земљака и њиови суседа.“ И госпоја А. Талфи се сигурно користила његовом помоћу преводећи Србске народне песме. 0 њој вели Ј. Игњатовић: „кад би Сима споменуо ту списатељку, то је било содушевлењим речма и могло се видети, да је према њој имао већу него списатељску наклоност. Ако је био рђаво расположен, чело би му се разведрило, кад би му ко споменуо Амалију Тадфи.“

Сима остане у Немачкој до 1827 год. и упозна се са најславијим Немачким песником Гетеом, који је први Немцима похвалио Србске народне песме, преведавши сам песму Хасан-агиница. Исте године већ стари Гете радосно јавља Немцима о томе познанству. О Сини вели: „Гле ћегдћеће Еп!ај; ппа Вледеткен, Фе зешег ХаЏоп ејеп, ђезејећпећ па уле зеш Сефећ!“ да би желео, да Герхард или Талфи, који су Србске народне песме преводили, преведу п Симину Србијанку. Гете није ни слутијо, какве би муке Немачки преводиоци имали са Србијанком; а из осталога говора његова о њој види се, да му је Сима о своме спеву и сувише појетски објасњаво. Ипак је Герхард превео неке песме пз Србијанке уз помоћ Симину.

Бавећи се Сима у Немачкој, највише допао му се научник Хердер, Гете, Шилер, Уланд, Хајне и Гримони. Једанпут деси се Сима у Липисци са неким књижевником у некој галерији ликова и кипова. Најићу на кипове Шилера и Гета један до другога. Сима их гледајући приђе ближе, те пољуби Гета у чело, а Шилера у уста. Околина његова зачуђена тим различитим пољубцима. запита га, зашто баш тако различито пољубац им даде; а Сима одговори: „код Гета ми се допада бисштрина ума, код Шилера силни ватрени израз!“ Свима се тај одговор допадпе, и дојиста ова Симина пресуда о тој двојици пјесника врло је важна. Дуго су се Немци кошкали о томе, који је од те двојице већи пјесник. У данашње доба пресуђено је у Спмпном смислу: Гета држе за појету ума, а Шилера за појету срца.

Симу су уважавали славни Немци као генијалног и оригиналног човека. Дух Симин, створен за стварање, свуда је оставио трага.

Србске је књижевнике онога доба све поштово и уважаво, ни противу кога није ником дозволио да се што зло пред њим рекне. Од Грчки писаца поштовао је и проучаво Омпра; од Енглески особито Шекспира.