Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 18 =

читао и дал је коме другом на читање даво; то се незна, п ако ју је ко и читао, тешко ју је разумети могао, тако је сувопарно написата. Но кад је Сима полазијо па Београда за у Лајпциг 1886 године, Прота Ненадовић запшта га; „А кудаћеш Опмог“ „Идем, одговори, у Лајпциг да Орбску новију Историју печатам.“ „А зашто је овде непечаташ у Србијиг“ Зашто ће, вели, више веројатности имати Исторја, кад се у страној земљи печата. „Ја би ти рекао, рече Прота, да би боље учинијо, да сп сједијо смиром; јер ти од печатања те Историје ово двоје имаш очекивати, које ни једно неваља, или да изгубиш главу, или да изгубиш част п поштење пред ученим светом. Ако успишеш истину, ивгубићеш главу, јер ћете посјећи Господар Милош; ако ли узпшиеш лаж, глава ће ти остати, али ћеш изгубити чест.“ >)

Те Шротине речи, које је Сими тако јавно при полазку за Лајпдиг игговоријо, моро је Сима добро утубити. А шта му је Прота још на само морао говорити раније, кад је Спма при почетку писања те Историје у Марту 1834 године у Бранковину долазио код Проте, и у кући се његовој више од 3—+4 Месеца писајући Историју бавио, то се лако себи даде преставити. — Па је Сима ту трогодишњу Историју тако вешто и удесијо, да не изгуби од Милоша главу, а ни код читајућег света чест!— Он ју је таким сувопарним говором у прози написао, као и Орбијанку у певанији, да је је тешко и читати, а још теже је добро разумевати п схваћати. Она пма 484. стране у 8-ни и подељена су причања по окрузима шта се у ком, шта догађало и радило. А писата је у причама прескачућим, тако да једно причање почето је у једном, продужено у трећем, четвртом, па прекинуто, п опет продужено у ком другом округу, па опет прекинуто, и тек у десетом окончато.

Тај начин писања узео је Сима себи за правац да га тешко човек разумети и с хватити може; јер тешко је памешата прескачућа причања као одломке свако једно с другим у сојув довести и рагумети. Но баш Сима и хтео је тако да је сваки лако схватити неможе, да што више истине протурити може, а да не изгуби од Милоша главу а код света част!— |

(има кад оде 1886 год. из Србије, задржи се неко време у Бечу, гди је сигурно 'Трогодишњу Историју дотериво, одакле “. Декемвра

ж) Огледало Србско од М. Светића види стр. 238.

а и

ПЕТЕ «ње Ћ У АЕН у У р4е џ