Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

Евоке }г Срему, у земли наслВдїа последни Срб» ски ДЕСПОТА, сушра дань неки карловчакинь вракакАисе сь празіга ксчїя дома, дОвезе нась за неколико грошиѣа у Карловуе , гди прено^имо и рано у юшру почнешо пушоваши по пожелѣнои фрушкой гори, прсглазеіи исподв ремете и Крушедола нисмо смели ни наврашитисе у ове манастире, да нась како калуіери силомь не задрже, Хопово намъ з у срцу било, кь нѢмусмосе тавіили, око подне до^еко у Ирнгь , и улутимосе кь шанастиру. Како намь з годъ рекао шодорь калпакчїа, како преіемо на іиа* насширску землю учининамсе као дасмо у Едемску башчу дошли. Идесе сзе покрай едногь поточила, поред кога сшое насакени велики ораси и друга древеса кояга освняваю и чуваю од сунца. На левои Сшрани видесе брда и Холмики покривени сь виногради и воћняци; съ десне сшране Потока пружиласе една веселовидна Долина, сва покривена и украшена св Ливадами Пуни злака и цвеКа Селнога, коясе прошегла до близу ыанасшира, а сь оне стране Доли не, рекаоби дасу царске башче ; Виноградъ до винограда , окружени и накиѣени сь свакояки плодовиши древеси, Брдо надъ брдомь и Холмъ надъ Холмомъ, као дасе едань на другога друголюбно наслонїо и као дае едань сврхь другога свою поР носи-