Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

§2 »■носишу Главу помолїо, какоке лакше ону красновидну Долину Сестру свою, и Потокъ нЪна любителя КОИ 3 ЗаГрлЂну ДрЖИ, И ОНЄ КОИ ІГбііраИ.п'Ѣга пролазе гледати и смапграти, и какоііе у исто врете Свакь свою великолЪпну, са сви пролетнй летни и богаши есени Дарови надичену й пре украшену Главу показиваши, и очиыа св'ію пресшавляши; Холмъ од Холма лепши и дичнїи, а сви заедно неизказане красоте и дивоте: тихосладко и любко шушченїі и игранЪ съ Долиномь Потока, весело разлиЧни птица поянї, кротко и прохладно вЪтра диханїе, и нѣгово съ лишћемь преметанѢ , даю ушима едну тако сладкослишну Музику, да доводе човеіса у савршено заборавлѢнб себе, и у изступлЂнїе ума, благоуханіе ливадни цвѣ^а и свайояки воііа обалзамляваю они кроткопигооми воздухъ. Незна ко како томъ блаженомь Долиномь йро?іе , каколи къ манастиру до^е, а кадь доћосмо къ мотъ любимомъ Опову іцаће ко пре гледати? ідаѣе разсматрати? Чемулиіесе више дивити и чудиши ? Да самъ бїо савь Око, пакъ досамь на сяе Стране у едань ма гледати могао , ни тако небисе оне красоте нагледао: коби хотео знати, дави я радъ овде описаши, а немогу, нека само оде, і>дь Пролета до Есени кадму драго у Опово, пакъ кадсе дома врати, видиКе о^ели моіи, све іцоз чувствовдо и^казаши: Изключавамь оне, кои, предаши