Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

Ю4 А ако^емб по души право судити, кадь не присшои Христово Магаре празновати; много манѣ Апостола Петра Вериге. Любезни Србски Народе не мой ти мени за зло примиши, 130 я нека наша злоупотреблѢнїа обличавамь, времѳ з већь за живога бога врегае да почнешо слободнїе и разушнїе мислишн! Докле^ємо шуїіе погрешке осуждавати, а наше сакривати и оправдавати! Никосе не?іе вавѣкъ вѣка исправити и поболшати друге укоравакДи: разуманъ и правдолюбивь чловекь одь Себе найпре починѣ; себе испишуе и смашра, себе суди и осуѣуе, ни ши себи праіца, ако учемь криво има, аколи ме ко, из свое дросте ревности, Осуди и похули, времеће показати да нїе право имао. Нирца ми на свешу нїе милїе ни любезнїе ед моега рода ; Но коликога више любимь толикосамь "му више дужань Правду и Истину нредсшавляши и говорити: радъ самъ срцемі и душоыь Досле бога кѳиме з создао, моему мїлому Народу угодити; обаче не лажуЬи и истину свѢшлу као Сунце подноге бацакЛи, притворно и лицемѣрно за Атарь пишуіи, а знамь да мой .поідени и слав» Ни Србски родь, шо од мене не}\е ни искати. О овой ыашерїи за садъ доволно , при другой прилици вишеІе се отомь беседити, Мой простосрдечни ИгушанБ сь кимби годъ рмени говорїо закли Це