Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

- І05 Закляняобисе да самь светаць; Но придодаваоби хшому; боимсе неіе та свешиня за дуго дурати: (тако 3 и било) и сваби ми брашїа шо исто прорицали, дасе за луду мучимъ; да се иоідь нико нїз у Опову близу Ирига посветїо, да яе%у ни я: Неки бимисе ругао, неки смїяо као дешешу, а неки биме жалїо казую’кими, да е исамь у младости тако прелаіцень и обезуылѢнь бїо као я; но друге Године друга наметь у Глави: из почешка самь миелїо, да они све шо из Зависши раде; небуду$;и све„ ти неби ради нидасе ко други посвеши, ма ло по мало чрезъ дуго време лепо шиме учинише ше изгуби волю кь светикиченю; да нисамь страшивъ бїо, ше да самь кудь у Планину ошишао ко зна іцаби било! Али, самь у Планину за главу, а други се нико ненаЬе дасамномь поііе, и тако ши остадо лепо доданась. А неками ко незамери іцо%у правицу реі.и; и моя суми Житія на неки начинъ доста крива: Ерби наодїо многе коису добро ели я пили и господскд живили, паксу меііу свеше мешнуши; а ыноги живилису какосу годъ хошели,. пакь у саму старость покаялисе , и ниц}а шанѢ нису сшражни ©стали: Овое све чинило да самсе волновао кадь на едну кадь на другу страну. При свемь шомь читанѣ книга од дань до? дань, све мїе шомилїе бивало, Житїя сва не са* МО самь очитао неколико кратъ, _иего и свако О 5 самь