Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

убивисв, 376икункве : шое звечало у моима Згпіима слаке него Сиринско пѣніе; а ниіца одсвега тога незнати! ВолѢби било да се нисашь насвешь ниродїо! Изгубешн моя жшпїа, лавсаикь и ошачникь све поіценѢ : одь тога Часа, сь богомъ Опово и сва твоя красота! Гди учета нейма ни латинскогь езика шу нейма ниживоша, Намаби кудь усветь тумарїо, да ми нїе било жао'оставити моега доброга и благонаравнога Старца, когасамь сь правомъ синовскомь любовїю любїо и почптовао. Почнемъ зачиняваши и сачинявати мое Плане: Гдибисе могао едань Дїаконь учишн развѣ у Кіеву или у Москви? у обо време непрестанно бисе кодь иась говорило, О славной Беликога ПЕТрЛ Ккери ІМПЕрАТрИЦИ ЕЛИСАВЕТИ. Я непрестанно у уму и у Срцу имаюки Кіевъ Москву и россїу : ВладѢтелницу ши страна непрестанно чуюЬи да се поминѣ и Образъ нѣйзинь на много мѣста изображенъ видеки, нашурално мораосамъ кадь годъ ошомь н саняти. Видимъ едномъ на санъ россїиску Цесарицу, на престолу, сву као у Сунце обучену , коя ми да из свое руке едну книгу ошворену, сь разни езицй, говореки ыи уЧИСЕ. Пробудившисе од сна шолковаосамь мой санъ по моемъ ‘желанію. у то исто време Митрополитъ за неіцо срдить на моега Старца сметнега сь Игуменства, и заповѢдиму да поке на неко .време у Шишато -