Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

чнїе Кривоглавице и худости одъ коекаквогь чишаня без разсужден’їя. Имаосамь у любави некогь младогь Іеромонаха Васїхїа Осечанина, ерь з и онь весна хюбїо читанБ, ови не совБшуе да читанъ Баронїа; коега читаюки усхадимсе у Ісшорїе, мой Игумань саыь нїе нимахо привикнушь бїо кь читаню, ахи з Еесма шжховао схушаши од мене да му казуемь !да самь читао, а сврхь свега повохи суму бихе Ісшорїе, зато гди би годъ могао наки Гражданске россїйске їсшорическе книге, узимаоби и мени на прочитанїе. На ови начинь почнесе возбукавати у мени жехя и другѳячїи книга осимь Црковни. Мой Сшараць видекиме са свимь предата чишаню, непрестачо Вими пофторавао , даку кудь у Светь поки за Наукомь: и придодаваоби, да кадь би имао доволно шрошка, биме посхао у Кїевопечерску Лавру да се учимъ. Притомъ и вишепоменути Васїхїе кадь бисе годъ самцомъ разговарао , похвахиваобими науку, и жахїоби ідо незна Латински езикь; коегае почео бїо махо учити, и знаоз некохико дїахога ихиши разговора, пакъ бїи све преданномъ говорїо и тохмачїобими и: Башъ као дасусе договорихи бихи, даме подстрекавай), нова некаква желаыїа у мени подьжижуки. ГГаднети истомъ моя Гордость, аки би и я неідо знао; Латински Езикь! тое Ззикь ! А я бѢдни ду. ракъ ни речи незнамз! Квись Квидъ Квомодо! Уби,