Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

130 умногима сшварма погрешили; и нїе се чудишиЛюди шікадь довѣка, ако'ке и свєши биши немогу биши безгрешни, тое све залуду; Самъ з едини Богъ совершенъ и без грѣха : за коликє читало дасу свеши били и чудеса чинили, таксу после свега тога у сыршне грѢхе пали! Нїели познато? дасу цѣли Сабори Отаца проклешсшву и Анаѳеми предали оне кои^е вѣровати дасе наоде Андиподи? А садъ има веѣъ Єлизу три сшошине година дае савъ Свешї искусствомъ познао да они Оци ниіда нису знали у томе, и дасу врло неразумно чинили проклинкДи друге, коису разуйте одъ ни мислили: и по правой правици, ко другога неправедно проклинѣ, нѢгова клешва мора на нѣга пасти. Но богъ ће милостивъ биши и свешишь Оцемь , као и другимъ людма, ерсу и они люди били: зато нису {аогли безгрешни биши. Й іцоіешь више! у ове погрешке поклизнулису Басилїе велики : Іоанъ Злашоусши: и Августинъ. Я свде немисхимь съ Оци процесь терати, но шолико роду моему истину кажемъ да знаду, и дасе неплаше као деца у помрчини: Да ако кадь Началници и Поглавари буду хотели на ползу Обідества ідо противъ стари обивая усшановити, нека мисле као разумни и словесни люди, и нека се за свою простоту, своей ползи ненротиве. Заідосмо друго пришили одъ Бога разумъ и словесность развѣ дасе шнигаагслужимо всегда; мисле^и и разсуждаваю^и ? ІІ|о я могу мислити од ед-