Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

губи; принуждаваю люде дай цѣливаю и да ыилосшиню на ни даю. Ние то све; носе и коекаква паркета сшари Алина: па кажу или дасу одь богородичине алине, или одь когь другогь Свеца: носе и парчешца гзожіа; увѣраваюки дасу одь Апостола Петра Верига: илиодь ХрїсшовиЕксера; носе кое какво тркѢ, акиби одь Хрїсшова Вѣнца било, ідоїіешь више? носе грудве црне землѣ, издаюки н заклинюкк се дасу помѣшане сь крвлю шога и онога Мученика. Іудеи намсе смею и ругаю, и веле дасмо гори одь сшари Идолопоклоника, ерь они нисусе кланяли костима, крпама, грудвама, гвожїію и шрню. А Турци, неосшаю само при посмеяваню но гадесе, псу», р у же, плюю на калукере, и нїове сандучиіе: Ц|о мислишь, какое разумнишь Грекомъ тай покорь и срамоту гледаши! А наипаче Архїереемь! но іцаКешь да чине ? увеосе и укоренїо тай стари Обичай; прости народъ нейе да остане без Моіцїю и Костію: кобисе усудїо реЪі да све те моіци и кости и зубове и парчеша алина и гвож^а и грудве, у Землю валя закопати! уземлю! Нама бисе прости Народъ, за едно сь калу^ери, кои сшима стварша тргую и новЏе купе, на нѣга подигли, узбунили, и за Еретика бига огласили. Ниіда друго дакле, развѣ, богъ дасе смилуз ; дасе кадь оне Землѣ освободе, и дасе наука уведе ; и тако шашсе кадь суевѣріе и злоупршреблѢнїа изтрёбе и изкорене. Я: Све я то знамь браше Зило-